ФЛОРИСТИЧКA БОГАТСТВА ПЕТРОВАРАДИНСКЕ ТВРЂАВЕ Гибралтар на Дунаву још мало па као јадранска цитадела

Како је за „Дневник” објаснио др Горан Аначков, редовни професор на Департману за биологију и екологију ПМФ-а, информације које су прикупљене у великој мери могу да послуже и као едукативан механизам за младе.

– Што се тиче науке, формирана је велика збирка код нас на Департману, у оквиру нашег хербаријума, који већ баштини велику колекцију биљака са Тврђаве. Од тог материјала направљена је изузетна база података која може да се претражује, а садржи податке за рад на елементима заштите појединих биљака, или пак појединих типова станишта. Ту су и вредни подаци о ретким врстама које се ипак налазе на неприступачним странама тврђаве и углавном су смештене на бедему према Дунаву попут Винца хербацеа, а забележена је и медитеранска врста Haynaldia villosa, врста коришћена за генетски инжињеринг и оплемењивање пшенице – рекао је Аначков.

Позиција тврђаве, односно њена локација на стени, врло је специфична, каже Аначков,  и са флористичке стране веома интересантна, с обзиром на то да су,  нарочито на јужним странама, пронађени елементи флоре субмедитеранског карактера. А на питање да ли су томе допринеле климатске промене, професор каже да ће оне тек добити замаха са климатским променама и да су оне заправо остаци некадашње флоре.

– Заступљеност медитеранских и субмедитеранских биљака у флори Србије била је 28 одсто, но до сада се и то мало изменило. Климатске промене постоје али не смемо да заборавимо да је и Земља као планета у свом циклусу и она константно пролази кроз различлите временске етапе, како кроз историју, тако и сада. То што смо ми као људи својим немаром и неодговорним односом према природи изазвали и убрзали неке процесе, то је друга димензија – истиче професор Аначков. 

С обзиром на то да је у Србији цела Војводина, нарочито подручја око урбаних целина, детектована као станиште са највише заступљених врста пристиглих миграцијом (алохтона вегетација), таква ситуација је и на Петроварадинској тврђави, прича наш саговорник.

Прва озбиљна студија флоре Петроварадинске тврђаве урађена је 1869. године када је Бартоломеј Годра, иначе официр у војсци који је био задужен за коње, урадио флору на простору на ком се налази Петроварадинска тврђава и цео Градић. Касније, седамдесетих го- дина је рађен сет истраживања, нарочито за време док су се на тврђави реализовале студије биологије, у Заводу за биологију Универ- зитета у Новом Саду. У то време је забележен и значајан број придошлица, као унешених алохтоних врста, које су значајно измениле флористичку слику простора – прича професор.

 Професор Горан Аначков споменуо је и то да се пројекат реализује, осим у сарадњи са Градском управом за заштиту животне средине, и са Покретом горана Војводине, кроз традиционалне кампове које реализује та еколошка организација. У Карловцима постоји стара хербарска збирка Андреаса Волног с краја 18. века и налази се у Карловачкој гимназији, а о њему брине кустос др Милица Рат са Природно -математичког факултета. То је најстарији хербаријум у Србији, у ком се налазе и подаци о флори Петроварадина. С тим у вези, организован је камп „Стопама старих ботаничара”, у оквиру ког се посећују неки од локалитета на којима су радили стари ботаничари, а оријентисани су на Сремске Карловце и ка Петроварадинској тврђави.

У односу на 1869. годину, проценат измењености флоре је значајан. Није он још прешао пола, теши нас Горан Аначков, али је знатно појачано присуство тих унешених врста. А то су багрем, кисело дрво, амброзија, циганско перје, различити облици америчких звездана...

– На срећу, имамо делове простора на којима се налази тврђава, а на којима је очувана природна флора и то је углавном сремска страна. Не можемо ми очекивати да урбана целина, поготово сам плато тврђаве у који је уређен, буде резервоар природне флоре. Није ништа немогуће наћи, па тако ни по неки редак примерак који показује повезаност рецентне данашње флоре са некадашњом, природнијом вегетацијом. на тврђави се могу наћи различите врсте седума, пресличице, као и различите врсте перуника и птичјег млека рода Ornithogalum, као и неколико врста дивљих лукова. Присутни су и степска љубичица, лаксманова ивица (Ајуга laxmannii ) и тај списак је поприлично велики. И нису то неке екстремно ретке врсте, можете их наћи у Војводини на још неким стаништима, али када их имате ту у градској целини и то на месту где људска цивилизација делује интензивно вековима, онда је то заиста вредно пажње – поносно ће Аначков. 

Све информације о истраживањима флористичког богатства Петроварадинске тврђаве обједињене су у форму књижица. Тако су након првог пројекта издали каталог „Биљке Петроварадинске тврђаве – Бедеми”, а сада ће бити штампана друга књижица под називом „Биљке Петроварадинске тврђаве – Стене ”. 

Ивана Бакмаз