Помало конфузан, како то већ бива у јесен, главе још увек пометене свим тим колонијалним, тј. британским стварима којима се бавио у свом малом буџаку тескобног подрума који је повремено био и обућарска радионица, јер управо је интензивно радио на озбиљним литерарним радовима на недовршеном и роману о Лондону, господин Црњански устрча узаним степеништем фудбалски и атлетски брзим корацима, као код дриблинга на малом простору – или у финишу трке на двесто метара – и улети у салон.