„ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ ПЕНЗИОНEРИМА ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ Са подружницама окупљају више од 600 чланова

У три деценије постојања стала су дружења, путовања, помоћ оним радницима којима је то било потребно, али и промене које доноси ово време и реорганизације предузећа.  Оно што остаје је потреба да се у друштву попије кафа, поприча са некадашњим колегама, развесели, исприча по који виц на свој и туђ рачун, али и да се чује песма војвођанских тамбураша.

Снежану Ноту фирме је од првог дана гранске организације доделила пензионерима. Пуних 30 година дочекује и испраћа своје колеге.

 -Почела сам са кафом и чајем, а данас радим све. Позивам пензиоере, радим набавку, дружим се са њима, одржавам просторије клуба. Увек сам ту.  Неко с вољом одлази у пенизју неко не, а главни проблеми које они износе су мале пензије. Неко узима три пакета пилетине, неко не може ни пет кила батака. Велике су разлике и то се осети – каже Нота.

У пензију одлази 2028. године и постаће каже члан пенизонера,  где каже дочекује људе са осмехом и главна је особа која их саслуша када им треба особа за разговора.

- Пре 30 година је покојни Милорад Бабић основао организацију. У сарадњи са тадашњим руководством фирме остварио је тада веома лепу и корисну сарадњу. Имали смо финансијску подршку, а након промена које су се догодиле ускраћена нам је та подршка и финансирамо се од чланарине, а помаже нас и „Топлана“– каже Иван Стојанчев председник Гранске организација пензионисаних радника у електропривреди – „Електровојводини“ Нови Сад. Са својим подружницама из: Панчева, Зрењанина, Суботице, Сомбора, Сремске Митровице и Руме броје више од 600 чланова.  У свом саставу имају три комисије, једну која се односи на спорт, другу на културу, а трећу на социјалну и здравствену заштиту. Ту су и две секције, прва за планинарење, а друга за преферанс. Витрине су им пуне пехара, које су печат једног времена, а резултат достигнућа из различитих спортских активности.  Просторије им се налазе иза зграде садашњег огранка Електродистрибуције Нови Сад на Булевару ослобођења. Ту пензионисани рандици могу доћи сваког радног дана, где могу да се освеже, попричају и сазнају нове информације о акцијама које су им на располагању.

Председник Комисије за физичку културу Миодраг Радаковић каже да Комисија прави план и програм на основу ког даље реализује своје активности.

- Организујемо турнир у шаху појединачно и са подружницама. Затим, имамо и турнире у преферансу. Ту је и новогдишњи и божићни турнир у преферансу. Недавно смо имали и турнир и дружење са МЗ „Никола Тесла“. До прошле године организовали смо манифестацију „Котлић до дна“, а у оквиру манифестације „Пронађи крила ветру“ у Лиманском парку организовано је дружење са унуцима и малишанима из вртића, као и спортске активности – каже Миодраг Радаковић – Рале.

Пре 10 година је отишао у пензију и први дани ван посла нису му тешко пали, јер каже скоро читав живот је у спорту, што му је помогло да се суочи с новим раздобљем у животу.

- Сви наши радници су упознати са начинима учлањења у пензионерску организацију. Оно што примећујемо је потреба да  се пронађе неки модел како припремити људе за пензију. Није лаган тај период, када ођедном престајеш да радиш -  каже Стојанчев који и сам када је одлазио у пензију није баш са лакоћом прихватио нов период у животу. 

Чланови организације пензионера посећују и њихове непокретне чланове. И том приликом им уручују им скромне поклоне. Поента је како кажу да људи осете припадност и да нису сами.

Радила сам у Електровојводини и бавила сам се финансијама. Отишла сам у пензију пре осам година и то ми је веома тешко пало, али због приватних ствари. Док сам радила била сам у синдикату и задужена за организовање одлазака запослених у позориште. Сада то радим са пенизонерима  - каже Гордана Михајловић из Комисије за културу.

Сећа се пре 15 година када је за представу „Госпођа министарка“ у три туре наручивала карте. Сада је то далеко мање, али и данас су најтраженије – комедије.

  - Бар једном месечно људи се одазову и одлазе у позориште. Највише им одговарају комедије, јер их  то не оптерећује, а и мало се релаксирају и забораве на свакодневне проблеме које их тиште- каже Михајловић.

У неколико наврата одлазили су на једнодневне излете: у Тузлу, манастир Тумане, Сребрно језеро... Имају различите погодности при куповини прехрамбених намирница, а организовали су и дружење за чланице поводом Дана жена.  Организују и хуманитарне акције у оквиру којих скупљају стару гардеробу и предају је у Дом за душевна лица у Чуругу, старачким домовима, свратишту за децу...

Прикључили су се и акцији „Чепом до осмеха“ у оквиру које прикупљају чепове како би помогли деци са инвалидитетом.

Слађана Аничић Илић