„DNEVNIK” U POSETI PENZIONERIMA ELEKTROPRIVREDE Sa podružnicama okupljaju više od 600 članova

U tri decenije postojanja stala su druženja, putovanja, pomoć onim radnicima kojima je to bilo potrebno, ali i promene koje donosi ovo vreme i reorganizacije preduzeća.  Ono što ostaje je potreba da se u društvu popije kafa, popriča sa nekadašnjim kolegama, razveseli, ispriča po koji vic na svoj i tuđ račun, ali i da se čuje pesma vojvođanskih tamburaša.

Snežanu Notu firme je od prvog dana granske organizacije dodelila penzionerima. Punih 30 godina dočekuje i ispraća svoje kolege.

 -Počela sam sa kafom i čajem, a danas radim sve. Pozivam penzioere, radim nabavku, družim se sa njima, održavam prostorije kluba. Uvek sam tu.  Neko s voljom odlazi u penizju neko ne, a glavni problemi koje oni iznose su male penzije. Neko uzima tri paketa piletine, neko ne može ni pet kila bataka. Velike su razlike i to se oseti – kaže Nota.

U penziju odlazi 2028. godine i postaće kaže član penizonera,  gde kaže dočekuje ljude sa osmehom i glavna je osoba koja ih sasluša kada im treba osoba za razgovora.

- Pre 30 godina je pokojni Milorad Babić osnovao organizaciju. U saradnji sa tadašnjim rukovodstvom firme ostvario je tada veoma lepu i korisnu saradnju. Imali smo finansijsku podršku, a nakon promena koje su se dogodile uskraćena nam je ta podrška i finansiramo se od članarine, a pomaže nas i „Toplana“– kaže Ivan Stojančev predsednik Granske organizacija penzionisanih radnika u elektroprivredi – „Elektrovojvodini“ Novi Sad. Sa svojim podružnicama iz: Pančeva, Zrenjanina, Subotice, Sombora, Sremske Mitrovice i Rume broje više od 600 članova.  U svom sastavu imaju tri komisije, jednu koja se odnosi na sport, drugu na kulturu, a treću na socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Tu su i dve sekcije, prva za planinarenje, a druga za preferans. Vitrine su im pune pehara, koje su pečat jednog vremena, a rezultat dostignuća iz različitih sportskih aktivnosti.  Prostorije im se nalaze iza zgrade sadašnjeg ogranka Elektrodistribucije Novi Sad na Bulevaru oslobođenja. Tu penzionisani randici mogu doći svakog radnog dana, gde mogu da se osveže, popričaju i saznaju nove informacije o akcijama koje su im na raspolaganju.

Predsednik Komisije za fizičku kulturu Miodrag Radaković kaže da Komisija pravi plan i program na osnovu kog dalje realizuje svoje aktivnosti.

- Organizujemo turnir u šahu pojedinačno i sa podružnicama. Zatim, imamo i turnire u preferansu. Tu je i novogdišnji i božićni turnir u preferansu. Nedavno smo imali i turnir i druženje sa MZ „Nikola Tesla“. Do prošle godine organizovali smo manifestaciju „Kotlić do dna“, a u okviru manifestacije „Pronađi krila vetru“ u Limanskom parku organizovano je druženje sa unucima i mališanima iz vrtića, kao i sportske aktivnosti – kaže Miodrag Radaković – Rale.

Pre 10 godina je otišao u penziju i prvi dani van posla nisu mu teško pali, jer kaže skoro čitav život je u sportu, što mu je pomoglo da se suoči s novim razdobljem u životu.

- Svi naši radnici su upoznati sa načinima učlanjenja u penzionersku organizaciju. Ono što primećujemo je potreba da  se pronađe neki model kako pripremiti ljude za penziju. Nije lagan taj period, kada ođednom prestaješ da radiš -  kaže Stojančev koji i sam kada je odlazio u penziju nije baš sa lakoćom prihvatio nov period u životu. 

Članovi organizacije penzionera posećuju i njihove nepokretne članove. I tom prilikom im uručuju im skromne poklone. Poenta je kako kažu da ljudi osete pripadnost i da nisu sami.

Radila sam u Elektrovojvodini i bavila sam se finansijama. Otišla sam u penziju pre osam godina i to mi je veoma teško palo, ali zbog privatnih stvari. Dok sam radila bila sam u sindikatu i zadužena za organizovanje odlazaka zaposlenih u pozorište. Sada to radim sa penizonerima  - kaže Gordana Mihajlović iz Komisije za kulturu.

Seća se pre 15 godina kada je za predstavu „Gospođa ministarka“ u tri ture naručivala karte. Sada je to daleko manje, ali i danas su najtraženije – komedije.

  - Bar jednom mesečno ljudi se odazovu i odlaze u pozorište. Najviše im odgovaraju komedije, jer ih  to ne opterećuje, a i malo se relaksiraju i zaborave na svakodnevne probleme koje ih tište- kaže Mihajlović.

U nekoliko navrata odlazili su na jednodnevne izlete: u Tuzlu, manastir Tumane, Srebrno jezero... Imaju različite pogodnosti pri kupovini prehrambenih namirnica, a organizovali su i druženje za članice povodom Dana žena.  Organizuju i humanitarne akcije u okviru kojih skupljaju staru garderobu i predaju je u Dom za duševna lica u Čurugu, staračkim domovima, svratištu za decu...

Priključili su se i akciji „Čepom do osmeha“ u okviru koje prikupljaju čepove kako bi pomogli deci sa invaliditetom.

Slađana Aničić Ilić