ГДЕ ЈЕ ЗЕМЉА НАЈСКУПЉА, А ГДЕ НАЈЈЕФТИНИЈА; ПАРЦЕЛА У ВРБАСУ ПЛАЋЕНА ЦЕЛИХ 3,5 МИЛИОНА ЕВРА Има ли кризе у трговини пољопривредним земљиштем?
Најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији за које је издвојено 3,5 милиона евра је у Врбасу и има површину од 249 хектара, док је најскупљи квадрат пољопривредног земљишта у Руменки и коштао је 50 евра, а парцела се простире на 19.970 квадрата.
Најновији подаци Републичког геодетског завода за четврти квартал прошле године показују да по врстама непокретности пољопривредно земљиште бележи међугодишњи раст у вредности тржишта од 38 процената и раст у броју купопродајних уговора од осам одсто.
У четвртом кварталу остварено је 7.488 уговора о продаји пољопривредног земљишта, док је 2022. године тај број био мањи – 6.926.
Као и prеthodnih година у Војводини се највише тргује црним златом, а најскуљи хектар од 35.100 је у Јужнобачком округу. Ту је остварено највише уговора - 516.
Разлике у вредности пољопривредног земљишта у Србији су изузетно велике па је најјефтинији хектар од 350 евра у Јужној и Источној Србији. У Јужнобачком округу хектар није ишао испод 3.500 евра, а просечна цена је 17.400.У Сремском округу најскупљи хектар достигао је цену од 31.950 евра, а најјефтинији је 1.500 евра, док је просечна цена 13.900.
У Западнобачком округу је најскупљи хектар продат за 25.000 евра, а најјефтинији 1.800, док је просечна цена 12.250. Јужнобанатски и Севернобанатски округ су слични по ценама где хектар није прелазио 24.000 евра, нити ишао испод 1.200 евра, а средња вредност је 10.000 евра. Најјефтинија земља у Војводини је у Средњобанатском округу где је најскупљи хектар 18.100, а најјефтинији 1.100, а средња вредност 9.700 евра.
Шумадија и Западна Србија бележе већи број продатих парцела, па је прошле године остварено 1.039 уговора, а 2022. - 973 . Најскупљи хектар је овде достигао цену од 31.650, док је најјефтинији свега 500 евра.
Велика разлика у ценама је и у Јужној и Источној Србији где је најскупљи хектар продат за 30.000 евра а најјефтињи 350 евра. И овде се више трговало земљом, па је прошле године остварено 1.404 уговора, а 2022. године 838.
У Београдском региону традиционално високе цене, где је најскупљи хектар 35.850 евра, а најнижи 1.050 евра.
Посматрајући извештаје Републичког геодетског завода током читаве прошле године забележен је раст у продаји парцела пољопривредног земљишта. У Јужнобачком округу је цена ишла и до 36.000 евра по хектару.
Од 1,7 милијарди евра укупне вредности тржишта у четвртом кварталу 2023, највећи удео заузима продаја станова (871,5 милиона евра), са учешћем од 51процената од укупно прометоване вредности. За куће је издвојено 134,1 милиона евра (осам одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 131 милион евра (осам одсто од укупне вредности), за пословне просторе 100,7 милиона евра (шест одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 80 милиона евра (пет одсто од укупне вредности).
Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом полугодишту 2023. године прометовано је у општини Вршац (КО Павлиш) по цени од 1.850.496 евра.
Остале непокретности се прометују мање него лане.
Број продатих станова је мањи за 20 одсто, а вредност тржишта станова је опала за 28 процената Број купопродаја викендица се након експанзије, вратио на пред пандемијске вредности са 244 продаја у четвртом кварталу 2023.
С. Аничић Илић
Фото : Дневник
