Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПОЧЕО КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМ, ЕВО ШТА ПРЕДЛАЖУ ЕКОНОМИСТИ Глобални раст у 2024. износиће 3,1 одсто, у Србији 3,3 одсто

03.03.2024. 17:20 17:41
Пише:
Фото: Танјуг/Јадранка Илић

КОПАОНИК: Шефица канцеларије Међународног монетарног фонда (MMF) у Србији Јулија Устјугова изјавила је данас да ће ове године глобални раст износити 3,1 одсто, а наредне године 3,2 одсто, док за Србију очекују раст од 3,3 одсто ове године, а у 2025. години раст од чак 4,5 одсто.

"Очекујемо привредни раст Србије у 2024. години од 3,3 одсто. Такође очекујемо привредни раст од чак 4,5 одсто следеће године. Уз то, мисија ММФ-а ће следеће недеље бити у Београду како би започела разговоре за  трећу ревизију у оквиру стендбај аранжмана", рекла је Устјугова Танјугу на Копаоник бизнис форуму.

Додала је да ће ММФ ревидирати своје пројекције раста и за 2024. и 2025. годину.

"Када је реч о целом региону Западног Балкана, динамика раста је другачија. Неке земље ће имати спорији раст, неке ће имати већи раст. Све у свему, раст ће се кретати од 2,5 одсто до четири одстоу региону Западног Балкана, са просеком од 3,3 одсто, што је управо очекивани раст Србије за 2024. годину", навела је Устјугова.

На питање како ММФ види везу између Екпо пројекта у Србији и раста БДП-а, она је рекла да припреме за Експо 2027. године могу да допринесу привредном расту Србије.

"Мислим да као и свака друга јавна инвестиција може позитивно да допринесе расту 2025, 2026. и 2027. године, у зависности од тога када ће тачно пројекти бити реализовани", рекла је Устјугова.

Фискалне дефиците на Западном Балкану наставиће да смањују Србије и С. Македонија

Копаоник бизнис форум, 31. по реду, почео је данас на Копаонику панелом о економским перспективама Западног Балкана, а шефица канцеларије ММФ у Србији Јулија Устјугова је изјавила да ће од земаља на Западном Балкану фискалне дефиците наставити да смањују Србија и Северна Македонија.

"Очекујемо да ће фискални дефицит наставити да се смањује у Србији и Северној Македонији, а у другим земљама ће се вратити око prеthodnih нивоа, осим једне земље, то је Црна Гора, где очекујемо значајно повећање фискалног дефицита које заправо осликава неке мере које су спроведене у prеthodnim годинама", рекла је Устјугова.

Она је рекла да су, ипак, фискални биланси унапређени у већини земаља на Западном Балкану.

Када је реч о јавном дугу, она је рекла да је он смањен у протеклим годинама, али да то не значи да су ризици нестали.

"Овај опадајући тренд лако може да се преокрене и мислим да је јако важно да се добро управља миксом макроекономских политика. Дакле, ниво јавног дуга је смањен, али трошак јавног дуга је порастао.

Живимо у у времену поликриза, КБФ ће понудити решења

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић рекао је данас на Копаонику, где је почео 31. Бизнис Форум, да "живимо у неизвесном времену, односно у времену поликриза", и најавио да ће на Форуму бити понуђена решења како да се оне превазиђу.

Влаховић је за Танјуг истакао да те различите кризе, изазване различним факторима, имају различита решења.

"Дошло је до геополитичке поделе, до геоекономске фрагментације и то је све супротно у односу на читав период глобализације који је трајао неколико деценија", истакао је Влаховић.

Он је подсетио да је централна тема Копаоник бизнис форума Нови глобални контекст - изазови неизвесне будућности.

"Из централне теме извешћемо читав низ појединачних дискусија које се односе не само на поједине индустрије унутар наше земље и западног Балкана, већ и неке друштвене теме, друштвена питања које су од виталног значаја за привредни, али и друштвени развој", рекао је Влаховић.

Каже да ратови у Украјини и Блиском истоку, као и криза у Суецком каналу додатно повећавају притисак на економију и повећавају ризике будућег раста светске економије.

Пошто је Србија део Европе, можемо очекивати те негативне утицаје и на привредна кретања у Србији, истиче Влаховић и напомиње да ће учесници Форума кроз 36 панела покушати да расветле каква би могла у будућности да буде економска политика Србије, пре свега, каже, фискалне политике.

"Копаоник бизнис форум је платформа за разговоре, за размену различитих мишљења, аргументованих ставова, критика и он заиста треба да послужи. Таква платформа је драгоцена за коначно дефинисање економске политике у нашој земљи, али и на Западном Балкану с обзиром на то да је Копаоник бизнис форум регионални догађај и да је одавно прерастао националне оквире", напоменуо је председник Савеза економиста Србије.

Влаховић истиче да је Србија у 2024. годину ушла са повољним макроекономским агрегатима, као и да је буџетски дефицит је био нижи од планираног, што, како оцењује, сведочи о повољним повољним токовима у нашем спољно-трговинском билансу.

"Остварен је изузетно висок прилив директних страних инвестиција. Капиталне инвестиције су већ годинама уназад на нивоу од неких 4,5 милијарди евра годишње и то је све добро. Оно што је лоше то је да домаће приватне инвестиције из године у годину стагнирају. Што значи да се мора урадити нешто на унапређењу привредног амбијента, на унапређењу квалитета и независности институција, напомиње Влаховић.

Оцењује да треба радити и на унапређењу и правосудних институција јер се, каже, показало да се ту крију ризици улагања пре свега домаћих приватних инвеститора.

ПЕТРОВИЋ: Прилив директних страних инвестиција добар, улагати у напредне гране

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић рекао је данас на Копаоник бизнис форуму да је добро то што хе прилив директних страних инвестиција у Србију висок, али да би оне требало више да се усмеравају у напредне гране.

"Добро је то што је висок прилив страних директних инвестиција, око седам одсто БДП-а и то већ неколико година али је лоше што оне иду у традиционалне гране. Трећина иде у прерађивачку индустрију, која је главни покретач конвергенције“, рекао је он на панелу „Макроекономски трендови: Може ли Србија достићи путању убрзаног раста“.

Додао је да у оквиру прерађивачке индустрије само 30 одсто иде у напредне гране, док је у земљама Вишеградске групе и Словенији тај проценат већи од 50.

Петровић сматра и да је привредни раст Србије испод њених потенцијала.

Он је истакао да теорија економске конвергенције показује да мање развијене земље расту брже од развијених усвајањем напредних знања и технологије.

„Ову тезу потврђују и истраживања па су земље централне и источне Европе (ЦИЕ) на половини дохотка Западне Европе двоструко брже расту и Србија је у односу на те земље као што су оне у односу на Западну Европи“, рекао је он и навео да је Србија на половини дохотка ЦИЕ али да не расте брже.

То се према његовим речима дешава из више разлога а један од њих је тај што  стране директне инвестиције не иду у напредне секторе.

Истакао је да ИТ сектор расте као и у зељама ЦИЕ али је као негативну страну навео  што је он исувише усмерен извозу.

Пише:
Пошаљите коментар