POČEO KOPAONIK BIZNIS FORUM, EVO ŠTA PREDLAŽU EKONOMISTI Globalni rast u 2024. iznosiće 3,1 odsto, u Srbiji 3,3 odsto

"Očekujemo privredni rast Srbije u 2024. godini od 3,3 odsto. Takođe očekujemo privredni rast od čak 4,5 odsto sledeće godine. Uz to, misija MMF-a će sledeće nedelje biti u Beogradu kako bi započela razgovore za  treću reviziju u okviru stendbaj aranžmana", rekla je Ustjugova Tanjugu na Kopaonik biznis forumu.

Dodala je da će MMF revidirati svoje projekcije rasta i za 2024. i 2025. godinu.

"Kada je reč o celom regionu Zapadnog Balkana, dinamika rasta je drugačija. Neke zemlje će imati sporiji rast, neke će imati veći rast. Sve u svemu, rast će se kretati od 2,5 odsto do četiri odstou regionu Zapadnog Balkana, sa prosekom od 3,3 odsto, što je upravo očekivani rast Srbije za 2024. godinu", navela je Ustjugova.

Na pitanje kako MMF vidi vezu između Ekpo projekta u Srbiji i rasta BDP-a, ona je rekla da pripreme za Ekspo 2027. godine mogu da doprinesu privrednom rastu Srbije.

"Mislim da kao i svaka druga javna investicija može pozitivno da doprinese rastu 2025, 2026. i 2027. godine, u zavisnosti od toga kada će tačno projekti biti realizovani", rekla je Ustjugova.

Kopaonik biznis forum, 31. po redu, počeo je danas na Kopaoniku panelom o ekonomskim perspektivama Zapadnog Balkana, a šefica kancelarije MMF u Srbiji Julija Ustjugova je izjavila da će od zemalja na Zapadnom Balkanu fiskalne deficite nastaviti da smanjuju Srbija i Severna Makedonija.

"Očekujemo da će fiskalni deficit nastaviti da se smanjuje u Srbiji i Severnoj Makedoniji, a u drugim zemljama će se vratiti oko prethodnih nivoa, osim jedne zemlje, to je Crna Gora, gde očekujemo značajno povećanje fiskalnog deficita koje zapravo oslikava neke mere koje su sprovedene u prethodnim godinama", rekla je Ustjugova.

Ona je rekla da su, ipak, fiskalni bilansi unapređeni u većini zemalja na Zapadnom Balkanu.

Kada je reč o javnom dugu, ona je rekla da je on smanjen u proteklim godinama, ali da to ne znači da su rizici nestali.

"Ovaj opadajući trend lako može da se preokrene i mislim da je jako važno da se dobro upravlja miksom makroekonomskih politika. Dakle, nivo javnog duga je smanjen, ali trošak javnog duga je porastao.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović rekao je danas na Kopaoniku, gde je počeo 31. Biznis Forum, da "živimo u neizvesnom vremenu, odnosno u vremenu polikriza", i najavio da će na Forumu biti ponuđena rešenja kako da se one prevaziđu.

Vlahović je za Tanjug istakao da te različite krize, izazvane različnim faktorima, imaju različita rešenja.

"Došlo je do geopolitičke podele, do geoekonomske fragmentacije i to je sve suprotno u odnosu na čitav period globalizacije koji je trajao nekoliko decenija", istakao je Vlahović.

On je podsetio da je centralna tema Kopaonik biznis foruma Novi globalni kontekst - izazovi neizvesne budućnosti.

"Iz centralne teme izvešćemo čitav niz pojedinačnih diskusija koje se odnose ne samo na pojedine industrije unutar naše zemlje i zapadnog Balkana, već i neke društvene teme, društvena pitanja koje su od vitalnog značaja za privredni, ali i društveni razvoj", rekao je Vlahović.

Kaže da ratovi u Ukrajini i Bliskom istoku, kao i kriza u Sueckom kanalu dodatno povećavaju pritisak na ekonomiju i povećavaju rizike budućeg rasta svetske ekonomije.

Pošto je Srbija deo Evrope, možemo očekivati te negativne uticaje i na privredna kretanja u Srbiji, ističe Vlahović i napominje da će učesnici Foruma kroz 36 panela pokušati da rasvetle kakva bi mogla u budućnosti da bude ekonomska politika Srbije, pre svega, kaže, fiskalne politike.

"Kopaonik biznis forum je platforma za razgovore, za razmenu različitih mišljenja, argumentovanih stavova, kritika i on zaista treba da posluži. Takva platforma je dragocena za konačno definisanje ekonomske politike u našoj zemlji, ali i na Zapadnom Balkanu s obzirom na to da je Kopaonik biznis forum regionalni događaj i da je odavno prerastao nacionalne okvire", napomenuo je predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Vlahović ističe da je Srbija u 2024. godinu ušla sa povoljnim makroekonomskim agregatima, kao i da je budžetski deficit je bio niži od planiranog, što, kako ocenjuje, svedoči o povoljnim povoljnim tokovima u našem spoljno-trgovinskom bilansu.

"Ostvaren je izuzetno visok priliv direktnih stranih investicija. Kapitalne investicije su već godinama unazad na nivou od nekih 4,5 milijardi evra godišnje i to je sve dobro. Ono što je loše to je da domaće privatne investicije iz godine u godinu stagniraju. Što znači da se mora uraditi nešto na unapređenju privrednog ambijenta, na unapređenju kvaliteta i nezavisnosti institucija, napominje Vlahović.

Ocenjuje da treba raditi i na unapređenju i pravosudnih institucija jer se, kaže, pokazalo da se tu kriju rizici ulaganja pre svega domaćih privatnih investitora.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović rekao je danas na Kopaonik biznis forumu da je dobro to što he priliv direktnih stranih investicija u Srbiju visok, ali da bi one trebalo više da se usmeravaju u napredne grane.

"Dobro je to što je visok priliv stranih direktnih investicija, oko sedam odsto BDP-a i to već nekoliko godina ali je loše što one idu u tradicionalne grane. Trećina ide u prerađivačku industriju, koja je glavni pokretač konvergencije“, rekao je on na panelu „Makroekonomski trendovi: Može li Srbija dostići putanju ubrzanog rasta“.

Dodao je da u okviru prerađivačke industrije samo 30 odsto ide u napredne grane, dok je u zemljama Višegradske grupe i Sloveniji taj procenat veći od 50.

Petrović smatra i da je privredni rast Srbije ispod njenih potencijala.

On je istakao da teorija ekonomske konvergencije pokazuje da manje razvijene zemlje rastu brže od razvijenih usvajanjem naprednih znanja i tehnologije.

„Ovu tezu potvrđuju i istraživanja pa su zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) na polovini dohotka Zapadne Evrope dvostruko brže rastu i Srbija je u odnosu na te zemlje kao što su one u odnosu na Zapadnu Evropi“, rekao je on i naveo da je Srbija na polovini dohotka CIE ali da ne raste brže.

To se prema njegovim rečima dešava iz više razloga a jedan od njih je taj što  strane direktne investicije ne idu u napredne sektore.

Istakao je da IT sektor raste kao i u zeljama CIE ali je kao negativnu stranu naveo  što je on isuviše usmeren izvozu.