ЖАБАЉСКА ВЕТЕРИНАРКА РАДИ ПОСАО СВОЈИХ СНОВА Тамара Басарин одмалена желела да лечи животиње

Тамара је неко ко је доступан 24 сата и на кога се њени суграђани увек могу ослонити. Од првог дана показала је неизмерну посвећеност свом послу, који заправо доживљава као своју животну мисију. Одмалена, још као петогодишњакиња, удомљавала је и неговала животиње са улице и није се двоумила око свог животног позива. Управо та љубав резултирала је огромним поверењем које у њу имају Жабаљчани.

   "Одрасла сам у породици у којој се неговала љубав према животињама, имали смо их много, па је ветерина заиста мој посао из снова, којим се званично бавим од 2015. године. Ветеринар мора да зна све о свакој грани ветеринарске медицине, али у последње време се тежи ка специјализацијама, па сам се ја тако одлучила за кардиологију“, прича ветеринарка.

   Све што постоји у оквиру ветеринарске медицине, доступно је у амбуланти „Пет медика“. Тамара је и хирург, а једино што за сада обавља у сарадњи са колегама из друге амбуланте јесте ортопедија, јер једино што још увек немају, то је рендген апарат, али се и тај постоперативни ток завршава у жабаљској амбуланти, а долазе јој пацијенти и из других општина.

    „Важно је бити свестан да никад не можемо знати потпуно све, што је покретач да увек и кроз цео живот учимо и трудимо се, да се никад не угаси жеља ка ширењу знања. Медицина напредује сваког дана, па тако морамо и ми“, истиче и додаје да је рад са животињама нешто најлепше.

    „Успех када их излечимо, помогнемо им и спасавање њихових живота је нешто што нема цену. Постоји и онај мало тежи део посла, а то је рад са људима, који услед превелике забринутости и повезаности са љубимцем умеју да нам отежају посао. Данас пси и мачке живе са нама, изузетно се везујемо за њих, неретко изгубимо појам да је то животиња, приписујемо им наше особине, па када се разболе, људи то прихватају јако тешко“, објашњава Тамара Басарин.

Пако био мртав 15 минута, па оживео

        Недавно је у жабаљску ветеринарску амбуланту дошао мали јазавичар са именом Пако, са парвовирусом, веома заразном болести, која је праћена високом стопом морталитета. Пако је дошао из Ваљева и угинуо је док још није ни стигао да прими терапију.

        „Иако се реанимација по правилу не ради када је у питању инфективна болест, ја сам је урадила. Када сам видела да се ништа не дешава и да су присутни сви знакови клиничке смрти, отишла сам у другу просторију да седнем, да се смирим и јавим власницима. То је потрајало нешто више од 15 минута, када сам се вратила, Пако је био жив. У почетку је био непокретан, али свакодневном вежбом и терапијама, он се потпуно опоравио, што је несвакидашњи случај“, испричала је Тамара Басарин.

    Када су у питању савети за власнике кућних љубимаца, како каже Тамара, веома је важно да одаберу ветеринара који се бави малом праксом, односно кућним љубимцима, а оно што је од изузетне важности јесте превентива.

    „Најчешће се болести дешавају јер власници не дају заштиту животињама, или забораве или рачунају да је зима, па не морају, али ево ове зиме минуса готово да и није било, па је важно да су и тада заштићени од крпеља. Одговорност према кућном љубимцу мора да постоји и не сме да престане када пас напуни годину дана, него мора траје целог његовог живота. И битно је реаговати одмах и животињу одвести ветеринару, а никако чекати данима, јер је увек шанса са излечење већа кад се реагује одмах“.

    Како објашњава млада ветеринарка, исхрана је оно на шта мора да се обрати посебна пажња, а често је занемарени део одгајања кућног љубимца. С тим у вези, у августу прошле године отворен је и „пет шоп“ у сарадњи са њеном амбулантом, односно продавница за љубимце, у којој Тамара Басарин и Марко Остојић имају задатак који су сами себи поставили, а то је да едукују власнике животиња.

        Случајеви са којима се многи не сретну током целе каријере

        С обзиром на то да Тамарини пацијенти живе у сеоској средини, има много крпеља и заразних болести које им они преносе, као и инфективних болести, а сида и леукемија се преносе свакодневно код мачака, јер их има много на улици које нису вакцинисане. Такође, имају доста случајева тровања, као и проблема који долазе услед давања костију љубимцима, нарочито у периоду слава.

        „Имамо и случајеве који су изузетно ретки, који се такође дешавају јер смо у сеоској средини, па сам се тако сусрела са случајем тетануса код пса старог четири месеца, расе бордер коли, који се појавио јер је јео фецес од оваца, кроз рану где је био млечни зуб, а успели смо да га излечимо. Боловао је месец дана, био је парализован две и по недеље, хранили смо га на сонду, али успели смо. Велики број мојих колега заврши каријеру, а да се никада не сусретне са тетанусом, а ми смо га и видели и излечили, што је такође јако ретко. За неколико година рада заиста сам се сусрела са ретким случајевима, које моје колеге нису имале прилике да лече током каријере која траје и 30 година дуже него моја“, испричала је ветеринарка Басарин.

    „У оквиру амбуланте постоји и стационарно лечење, имамо и девојку која долази да купа и шиша псе, једино што нисмо имали то је храна, а сада смо посвећени и том важном сегменту живота наших малих пријатеља“, каже Тамара и додаје да је Марко тај на коме је главни задатак, а то је свакодневна едукација власника љубимаца када је у питању исхрана.

    „Један део пет шопа посвећен је искључиво здрављу кућних љубимаца, то су углавном витамини, додаци исхрани, медицински шампони и медицинска храна. Иако се највише пажње посвећује псима и мачкама, много људи има и друге љубимце, попут папагаја, морских прасића и чинчила, тако да имамо део и за птице и глодаре. Када је исхрана у питању, веома је важан састав хране, а то многи ни не погледају. Увек смо ради да објаснимо како се адекватно чита састав и шта значи то што пише на џаку и да ли у тој храни заиста има меса и којег је оно порекла, да ли је то месо и за људску исхрану, да ли су остаци из кланице или је пак то храна која уопште не садржи месо, већ само адитиве“, истиче Марко Остојић и додаје да је изузетно срећан када види да су људи увидели своје грешке и послушали савете, што резултира великим помаком у понашању и расположењу љубимаца.

    „Општина Жабаљ није имала понуду високо квалитетне хране за љубимце и то нам је био покретач и идеја за отварање пет шопа, да имамо храну супер премиум и ултра премиум квалитета. Лоша храна временом доводи до здравствених проблема, а ми као фирма која постоји првенствено као ветеринарска амбуланта и где ћете у пет шопу добити савет ветеринара, не желимо да препоручимо храну која ће довести до здравствених проблема“, подвлачи Остојић.

    Како кажу Тамара и Марко, људи се често воде ценом, а не квалитетом, не схватајући да ако је храна скупља, она је богатија хранљивим материјама и љубимцу је довољно дупло мање те хране него оне јефтиније. Такође, као ветеринар, Тамара не инсистира да пас једе само грануле, може да једе и спреману храну, али у складу са тим шта пас треба, а шта не треба да једе, а најбоља је исхрана када се то комбинује.

    Тамарина неуморна посвећеност свом хуманом позиву представља прави пример емпатије, која нам недостаје у свакодневном животу, а њена преданост инспирише да сви негујемо брижност и пажњу према нашим животињским пријатељима, који могу да нас науче само о љубави и неискварености.

        Марија Рашић