ШТА ДА РАДИМО КАД ЗАТРЕСЕ Потреси свуда око нас, ЕВО КАКО ТРЕБА ДА СЕ ПОНАШАМО
Пре неколико дана снажан потрес забелећен је у Сарајеву, у Чачку, на Пељешцу, у Македонији, на Јадранском мору.
Многи људи не знају како треба да се понашају ако се тло озбиљно затресе, што се пре неког времена десило у Краљеву 2010. године.
Земљотреси у Србији се, углавном, догађају на подручјима Копаоника, западне Србије, Краљева, Крагујевца, Свилајнаца, Рудника, Лазаревца.
Ево неких упутстава:
Најважније од свега је остати миран и задржати хладну главу, колико год то понекад било тешко. 'Каква год катастрофа била, најважне је сачувати хладну главу јер паника води до повреда и компликовања целе ситуације. Зато је важна едукација и људи морају знати како да се понашају приликом појединих ситуација како би избегли панику. Исто тако, у начелима хитног збрињавања сваки човек мора мислити прво на себе јер жив и неповређен може помоћи другима.
Пре потреса:
- одредите једно сигурно место у свом дому
- припремите светиљку, мобилни телефон, радио, резервне батерије и торбицу прве помоћи. Било би добро да знате технике пружања прве помоћи. Некада се то учило у школи.
- Запамтите где је главна склопка за струју, где су и како се затварају главни вентили за гас и воду
- Гледајте да имате нешто залиха хране
За време потреса:
- немојте паничити и покушајте да се смирите
- ако сте у приземним просторијама, изађите и удаљите се од стабала, уличних светиљки, електричних каблова и грађевина (опрез, чувајте се падајућих делова)
- ако сте на вишим спратовима, склоните се поред носећих зидова, испод стола, носеће греде. Не користите лифт. Одмакните се од стакла, прозора, висећих делова, огледала и преградних зидова
- ако сте у возилу, зауставите се на отвореном простору и останите у возилу
После земљотреса
- кад престану први потреси, напустите просторије на најпогоднији начин – никад се не користите лифтом – и узмите најважније ствари
- искључите струју на главној склопци, затворите гас и воду на главном вентилу
- ако сте повређени, до доласка тимова за спашавање и осталих сами себи пружите прву помоћ ако сте за то способни
- ако сте затрпани, покријте уста марамицом или тканином и лупкајте по најближој цеви или зиду тако да вас спасиоци могу чути и одредити где се налазите. Не вичите. Штедите енергију.
Ако можете, пре изласка из куће, понесите све основне ствари: лична документа, кључеве од аута и куће. Нађите батеријску лампу, понесите мало суве хране и обавезно воду ако имате. Хронични болесници треба да држе лекове близу торбе бар за пар дана. Понесите ћебад и дебље јакне, без обзира на годишње доба (може да затреба као јастук).
Досадашња психолошка истраживања утицаја природних катастрофа на ментално здравље показала су да такви догађаји остављају бројне психичке последице. Забележено је да у неким заједницама 15 па чак и више од 80 посто становништва развије посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), у зависности од тога колико је потрес био разоран, али и какав је склоп личности и prеthodna искуства.
Потрес је траума, а та нормална реакција на стрес има свој ''рок трајања'', можете је осећати и више од две недеље после потреса, па чак и до месец дана. Ако људи примете да кроз три, четири недеље није дошло ни до каквог смањења, да је узнемиреност висока и истог интензитета све време, време је да потраже психолошку помоћ, кажу психолози и психијатри. Ако немате новца и времена да чекате, потражите бесплатну психолошку помоћ у вашем граду.