ŠTA DA RADIMO KAD ZATRESE Potresi svuda oko nas, EVO KAKO TREBA DA SE PONAŠAMO

Mnogi ljudi ne znaju kako treba da se ponašaju ako se tlo ozbiljno zatrese, što se pre nekog vremena desilo u Kraljevu 2010. godine.

Zemljotresi u Srbiji se, uglavnom, događaju na područjima Kopaonika, zapadne Srbije, Kraljeva, Kragujevca, Svilajnaca, Rudnika, Lazarevca.

 Evo nekih uputstava:

Najvažnije od svega je ostati miran i zadržati hladnu glavu, koliko god to ponekad bilo teško. 'Kakva god katastrofa bila, najvažne je sačuvati hladnu glavu jer panika vodi do povreda i komplikovanja cele situacije. Zato je važna edukacija i ljudi moraju znati kako da se ponašaju prilikom pojedinih situacija kako bi izbegli paniku. Isto tako, u načelima hitnog zbrinjavanja svaki čovek mora misliti prvo na sebe jer živ i nepovređen može pomoći drugima.

Pre potresa:

• odredite jedno sigurno mesto u svom domu
• pripremite svetiljku, mobilni telefon, radio, rezervne  baterije  i torbicu prve pomoći. Bilo bi dobro da znate tehnike pružanja prve pomoći. Nekada se to učilo u školi.
• Zapamtite gde je glavna sklopka  za struju, gde su i kako se zatvaraju glavni ventili za gas i vodu
• Gledajte da imate nešto zaliha hrane

Za vreme potresa:

• nemojte paničiti i pokušajte da se smirite
• ako ste u prizemnim prostorijama, izađite i udaljite se od stabala, uličnih svetiljki, električnih kablova i građevina (oprez, čuvajte se padajućih delova)
• ako ste na višim spratovima, sklonite se  pored nosećih zidova, ispod stola, noseće grede. Ne koristite lift. Odmaknite se od stakla, prozora, visećih delova, ogledala i pregradnih zidova
• ako ste u vozilu, zaustavite se na otvorenom prostoru i ostanite u vozilu

Posle zemljotresa

• kad prestanu prvi potresi, napustite prostorije na najpogodniji način – nikad se ne koristite liftom – i uzmite najvažnije stvari
• isključite struju na glavnoj  sklopci, zatvorite gas i vodu na glavnom ventilu
• ako ste povređeni, do dolaska timova za spašavanje i ostalih sami sebi pružite prvu pomoć ako ste za to sposobni
• ako ste zatrpani, pokrijte usta maramicom ili tkaninom i lupkajte po najbližoj cevi ili zidu tako da vas spasioci mogu čuti i odrediti gde se nalazite. Ne vičite. Štedite energiju.

Ako možete, pre izlaska iz kuće, ponesite sve osnovne stvari: lična dokumenta, ključeve od auta i kuće. Nađite baterijsku lampu, ponesite malo suve hrane i obavezno vodu ako imate. Hronični bolesnici treba da drže lekove blizu torbe bar za par dana. Ponesite ćebad i deblje jakne, bez obzira na godišnje doba (može da zatreba kao jastuk).

Dosadašnja psihološka istraživanja uticaja prirodnih katastrofa na mentalno zdravlje pokazala su da takvi događaji ostavljaju brojne psihičke posledice. Zabeleženo je da u nekim zajednicama 15 pa čak i više od 80 posto stanovništva razvije posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), u zavisnosti od toga koliko je potres bio razoran, ali i kakav je sklop ličnosti i prethodna iskustva.

Potres je trauma, a ta normalna reakcija na stres ima svoj ''rok trajanja'', možete je osećati i više od dve nedelje posle potresa, pa čak i do mesec dana. Ako ljudi primete da kroz tri, četiri nedelje nije došlo ni do kakvog smanjenja, da je uznemirenost visoka i istog intenziteta sve vreme, vreme je da potraže psihološku pomoć, kažu psiholozi i psihijatri. Ako nemate novca i vremena da čekate, potražite besplatnu psihološku pomoć u vašem gradu.