(ВИДЕО; ФОТО) ПРВИ ПУТ ОБЕЛЕЖНО РОЂЕЊЕ СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА НА ТРГУ СЛОБОДЕ У НОВОМ САДУ Део духовне обнове народа и државе
Свечаном церемонијом, у складу са Државним програмом обележавања годишњица из историјских догађаја ослободилачких ратова Србије и полагањем венаца, јуче је у центру Новог Сада, на Тргу слободе, први пут облежено 198. година од рођења једног од најпознатијих Новосађана и најзнаменитијих градоначелника у историји Српске Атине Светозара Милетића.
У оквиру свечаности, осим бројних грађана, присуствовали су државни званичници Владе Републике Србије, припадници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, представници Покрајинске владе, локалних самоуправа, Епископ бачки Иринеј и свештенство, а уприличен је богат културно-уметнички програм.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије и председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Никола Селаковић предводио је државну церемонију. Осим Селаковића, венце су положиле покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, начелник Јужнобачког управног округа, делегација Града Новог Сада на челу са градоначелником Новог Сада Миланом Ђурићем и председницом Скупштине Града Новог Сада Јеленом Маринковић Радомировић као и делегација Фондације „Светозар Милетић”. Након што је положио венац Селаковић је казао да је Милетић био само један од Срба северно од Саве и Дунава који је, у плејади људи на челу са карловачким митрополитима и патријарсима и истакнутим Србима, оставио печат једном времену и ударио темеље борби народа за остваривање права, уједно не негирајући права других.
- Ова свечаност није ништа мање важна од градње брзе пруге од Београда до Новог Сада и даље ка Суботици и Будимпешти, од градње и обнове школа и болница. Оно што нас је окупило на Тргу слободе у Новом Саду је део духовне обнове нашег народа и државе, која се дешава раме уз раме са инфраструктурном, привредном, спортском, културном и научном обновом - поручио је Селаковић. - Генерације наших предака одужиле су се Милетићу подижући 30- их година 20. века споменик у срцу града, док ми имамо срећу да припадамо генерацији која је снимила филм о том великану. Оно што треба да чинимо у времену пред нама је да у сваком делу српског културног простора гајимо идеју и сећање на великог Милетића..
Према Ђурићевим речима име Светозара Милетића је синоним за борца за правду, слободу и јединство српског народа.
- Рођен је у скромној занатлијској кући у Мошорину, одрастао на косовском завету и српским јуначким традицијама што га је за цео живот формирало и обележило - рекао је Ђурић. - Иако је Милетић у бурној 1848. години био још младић, ипак је дао допринос за Српски покрет. Ишао је у народ, „звонио” је на узбуну и позивао на отпор према онима који су газили српска права. У пламену запаљених села, тешкој погибљи и љутој борби искаљен је Милетићев несаломиви карактер који га је пратио до последњих дана.
Милетић је у време, када је Беч укинуо војводство, био адвокат у Новом Саду и на Туциндан 1860. године објавио је чувени чланак који је утицао на народ, јер је био један вид позива на борбу за правду на уставном пољу. Њега је 1861. године Нови Сад, тадашњи културни центар српства, изабрао за градоначелника и убрзо је препознат као народни трибун. Други пут када је изабран на чело новосадског Магистрата увео је у службену употребу српски језик због чега је, између осталог, суспендован с те дужности.
Рођење Светозара Милетића у календару државних свечаности
Обележавање дана рођења Светозара Милетића уврштен је у календар државних свечаности које Република Србија обележава сећајући се на људе и догађаје који су Србију утемељили, градили и борили се за слободу. Селаковић је нагласио да му је изузетна част што је био на челу владиног Одбора када овај датум уврштен у календар.
- Велику подршку сам добио од министра одбране и некадашњег градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића и председника Покрајинске владе Игора Мировића, а то што имамо и подршку и председник Србије Александар Вучић је доказ да је ово део наше духовне обнове - објаснио је Селаковић. -Дан рођења Милетића посвећен је је нечему што је јединствено. У календару државних свечаности углавном се налазе датуми који су у вези са великим историјским биткама, подизањем устанака, доношењем важних одлука на народним скупштинама и саборима, датуми који су посвећени комеморацијама на дане смрти великих војсковођа и владара. Ипак, ово је једини датум који је посвећен нечијем рођењу, јер је Милетићевим доласком на свет утемељена политика српског народа као држатворног, не само у војвођанским областима, већ широм нашег духовног и културног простора.
- У оба мандата водио је националну политику, слао је званичне дописе на српском језику, а у мађарском и загребачком парламенту је заступао народ онако како је само он умео - неуморно и пожртвовано - истакао је Ђурић. - Био је жртва и мученик нашег народа али и његов громобран. Сви они који су га прогонили су знали да је слободно српство била његова једина политика. Идеали за које се борио постали су темељ наше нације и државе до данас, а његова храброст нам је путоказ како да се суочимо с изазовима данашњице. Његова визија инспирише нас како да градимо културну, просветну и опште националну политику.
Милетић је увек био човек који је ишао испред свог времена, а изузетан политички дар је показивао још као студент. Слобода, независност и уједињење српског народа били су идеали којих се никада није одрекао и за које је био спреман да жртвоје све, укључујући свој живот.
- Стварао је стабилне политичке платформе, готово све оне на којима се у другој половини 19. века темељила српска политика северно од Саве и Дунава - рекла је Драгана Милошевић додавши да тешка времена рађају јаке људе што је лако доказати управо његовим примером. - Хапшен, оспораван, али и цењен оставио је неизбрисив траг. Ништа тако снажно не осветљава путеве који воде ка остварењу снова као светлост оних који су те путеве обележили својом жртвом. Зато је Милетић био светионик онима који су 25. новембра 1918. године у стварност преточили његов сан о присаједињењу Војводине тадашњој краљевини Србији.
С. Ковач
