Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОКОНЧАНО ЛУТАЊЕ ДУГО ВИШЕ ОД ВЕКА Слике Светог Рафаила стигле у Буково

18.02.2024. 12:39 14:57
Пише:
Фото: Приватна архива

Слике Светог Рафаила Шишатовачког с приказима двеју сорти грожђа, за које се више од века није знало где су, а потом их је на аукцији у иностранству купила жена пореклом из Србије која живи и ради у Белгији, на празник Светог Трифуна изложене су у манастиру Буково крај Неготина, где их је 1907. године тај светитељ и сликар насликао.

Жеља наше сународнице и њеног супруга из Брисела била је да два донедавно заборављена и изгубљена платна буду у Србији, а за почетак у манастиру Буково у ком су настала и који у животу ове жене игра велику улогу јер је одрастала уз ту светињу.

По речима игумана манастира Буково Козме, слике су након свете литургије и резања славског колача као и обиласка винограда на празник виноградара и винара, Светог Трифуна, биле изложене у великом салону у ком је приређено послужење, као и сутрадан на Дан Епархије тимочке.

- Стотинак људи и винара имало је прилику да их види и сви су били радосни што смо доживели да буду код нас - рекао је за „Дневник“ отац Козма. -  Већина зна за овај случај, о томе се отприлике око пола године прича. Из сигурносних разлога оне ће стајати у нашој ризници,  али за сваки празник, када се неком другом приликом будемо окупљали, оне ће бити постављене на видљиво место. Када ова благочестива жена дође, договорићемо се шта даље. Колико знам, ове године пошто се обележава 190 година Тимочке епархије биће код нас у манастиру. Претпостављам да ће у септембру  када су „Дани хишћанске културе“ у Зајечару, бити и у том граду изложене.

Слике су настале 1907. године башу манастиру Буково

Отац Козма каже да је за братство манастира то велико откриће у рангу чуда. Откровење им је и сазнање  да је Свети Рафаило стварао међу зидинама светиње  и обитавао у њој. Чудесно је и што је Бог открио да ова жена,која је дете манастира Буково и која толико воли и поштује ту светињу, дође у посед слика и да се оне преко ње врате на место постанка.

На празник Светог Трифуна изложене су у манастирској трпези

-То је дивно чудо, за шта  заслуге припадају Богу и њој, која је толико благочестива особа као и цела њена породица. Ми смо одушевљени и велика нам је радост што су слике код нас. Шта ће бити даље, Бог зна и нека он о томе одлучује. Ми ћемо се посветити  истраживању како бисмо открили више о боравку Светог Рафаила у нашем манастиру -  казао је отац Козма.

Свештеномученик Рафаило Шишатовачки је као јеромонах у манастиру Буково за потребе обимног ампелографског дела - лексикона виноградарства који су покренули француски стручњак за виноградарство Пјер Вијала и његов колега Виктор Верморел, у ком су хтели да обједине знања о свим познатим сортама винове лозе диљем земаљске кугле почетком 20 века, начинио слике скадарке, багрине и пловдине. Слике су послате у Париз, међутим, оне се из неутврђених разлога нису нашле ни у једном тому Вијалине „Ампелографије”, а при том им се у граду светлости губи траг. Стицајем оклоности или Божијим промислом, не знајући ништа о аутору и значају који та платна имају за српско виноградарство, али и уметност, две од три слике, купила је ова Неготинка која не жели да открива идентитет.  

Откривши ко је аутор слика на којој су приказани гроздови двеју сорти винове лозе из неготинског краја, оне су за њу добиле сасвим други значај и вредност. Поред чињенице да их је насликао у манастиру Буково који њој пуно значи, сазнала је и да је рођена на дан за који је Рафаило Момчиловић уписан у календар светих. 

- Слике су пођеднако важне и за цркву и виноградарство Србије. На њима су аутохтоне сорте грожђа какве су биле пре 120 година. Грожђе кроз генетске модификације може да се мења, а слике пружају представу како су изгледале пре више од века. Оне  су Божијим провиђењем доспеле у наше руке и из наших руку ће стићи тамо где су настале – рекла је у разговору за „Дневник“ крајем прошле године. – Слике су биле у нашем дому, било их је лепо гледати свакога дана, али смо муж и ја одлучили да их однесемо у домовину да их гледају и други људи, а не само ми...

Зорица Милосављевић

Пише:
Пошаљите коментар