ПОКРАЈИНА РАДИ СВЕ ДА СВИ ПИЈУ КВАЛИТЕТНУ ВОДУ Три милијарде уложено у водоводе широм Војводине
За финансирање пројеката у области водопривреде и заштите животне средине, у току 2023. године, Покрајинска влада је преко Управе за капитална улагања Војводине обезбедила више од три милијарде динара.
За становнике Српске Црње средином прошле године је обезбеђена технички, хемијски и бактериолошки исправна вода пошто је постројење за дистрибуцију воде, којим је извориште у Радојеву повезано са водоводном мрежом у Српској Црњи, пуштено у рад. Замењена је бунарска пумпа и изграђен потисни цевовод за повезивање на водоводну мрежу, у дужини од око седам километара. Изградњу постројења финансирала је Покрајинска влада, преко Управе, са укупно 157 милиона динара. Издашност бунара у Радојеву је 12 литара у секунди, и може се користити за водоснабдевање потрошача у Српској Црњи, а у каснијој фази и осталих насеља у општини.
Око 90 одсто становника Аде и Мола немају хигијенски исправну воду за пиће, те је изградња фабрике воде-црпне станице, са уградњом уређаја за кондиционирање пијаће воде један од приоритетних капиталних пројеката те локалне самоуправе. Осим тога, тиме би очекивана количина произведене воде за пиће износила 3.500 кубика на дан. На прошлогодишњем јавном конкурсу Управе за тај пројекат је одобрено је 125 милиона динара, док је након спроведеног поступка јавне набавке, уговорена вредност радова износила је нешто више од 289 милиона динара и планирано је да радови буду завршени почетком 2025. године.
– Заједно са Градском управом Новог Сада припремамо изградњу фабрике воде капацитета 600 литара у секунди, која ће снабдевати Нови Сад у будућности. Ранијих година смо реализовали пројекте и у Ковачици, а уз помоћ Владе Србије, Вршац и Кикинда су добили нова постројења за прераду воде. Наредних година ћемо са више финансијских средстава реализовати овакве послове на територији Војводине. Ово је један од примера како треба радити стручно, професионално и одговорно, у задатим роковима- истакао је председник Покрајинске владе Игор Мировић.
У општини Оџаци је у току изградња постројења за пијаћу воду, чија вредност је 471,6 милиона динара, а који ће бити завршени у наредне две године. Оџачанима ће тиме бити побољшан квалитет пречишћене воде, посебно ће бити смањена њене тврдоће, а у летњим месецима задовољена повећана потрошња. Инвестиција ће омогућити да у другој фази и поједина места у оџачкој општини добију квалитетну воду из постројења. У Темерину је председник Покрајинске владе Игор Мировић потписао уговор о финансирању изградње постројења за пречишћавање бунарске воде са изворишта „Старо Ђурђево“, за шта је Покрајинска влада преко Управе издвојила 1,6 милијарди динара. У наредне две године, на изворишту ће бит изграђена нова фабрика воде – објекат величине готово 3.000 квадратних метара, уграђена опремом за елиминацију арсена, амонијака и других штетних елемената који се налазе на извориштима у водозахвату у зони Темерина. Осим тога, са постојећих 35 литара у секунди капацитет ће се подићи на 130 литара у секунди, што ће у наредном периоду бити довољно да се задовоље потребе за водом око 45.000 становника темеринске општине, и допринеће њеном даљем привредном развоју.
Осим пројеката који су у финансирани и завршени у току 2023. године, као и пројеката који су вишегодишњи, у припреми су и јавне набавке за избор извођача радова за изградњу секундарне атмосферске канализације у делу Моравске, улице јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића у Кикинди.
Такође, у току су јавне набавке за одабир извођача за реконструкцију и доградња постројења за пречишћавање бунарске воде за водоснабдевање Беочина и околних насеља са израдом, опремањем и повезивањем бунара Б5, изградњу постројења за прераду пијаће отпадних вода у Врднику и изградњу фекалне канализације у Васиљеву у Хоргошу.
Део постојеће водоводне мреже у Опову је изграђен пре 40 година, од азбест-цементних и челично-поцинкованих цеви које су дотрајале, тако да не задовољавају стандарде у погледу квалитета воде и губитака који настају приликом дистрибуције воде из новоизграђене фабрике воде. Током prеthodnih година, уз подршку Покрајине, општина Опово је реконструисала водоводну мрежу у дужини од 18 километара и преостало је још око девет километара водоводне мреже. Управа је определила 16, 3 милиона динара за реконструкцију водоводне мреже у Улици Бранка Радичевића. Замењене су азбестно-цементне цеви у дужини од више од два километра. Дуж новопројектоване водоводне мреже, предвиђена је и реконструкција и повезивање свих 50 водоводних прикључака, а планирана је замена постојећих водоводних прикључака свих индивидуалних и колективних објеката у улици. Велики део водоводне мреже у Хоргошу је изграђен 60-их година прошлог века, од различитих материјала, често неодговарајућег квалитета цеви, што знатно утиче на квалитет испоруке пијаће воде. За финансирање изградње фекалне канализације и санације водовода, на јавном конкурсу Управе у 2022. години, општини Кањижа додељено је укупно 59,4 милиона динара. Након поступка јавне набавке, укупно уговорена вредност извођења радова износила нешто више од 70,5 милиона динара, тако да је преостали новац обезбеђен из локалног буџета, а радови завршени седином прошле године. Саниран је главни магистрални цевовод у Хоргошу, у Карасовој, Поповој и Улици Светог Јована Непомуког, у дужини од готово четири километра. Изграђена је и фекална канализација у делу Хоргош, и то у улицама Беле Бартока, Попова, Бранка Радичевића, Цркве, Школска и Кањишког пута.
Институти у Сремској Каменици имају вишегодишњи проблем одвођења атмосферских вода са простора комплекса. Постојећа канализација је спојена на фекалну канализацију, па се приликом обилних киша дешавало да фекална канализација поплави сутеренске просторије Института. У жељи да проблем буде решен, Покрајинска влада је преко Управе определила 70 милиона динара Граду Новом Саду за финансирање пројекта. Пројектом је предвиђена изградња атмосферске канализације од Института у Сремској Каменици до Роковог потока, у укупној дужини од 861,7 метара, као и изградња 39 шахтова.
Због непостојања градског колектора фекалне канализације у северном делу Панчева, до сада није било могуће изградити канализациону мрежу у насељу Караула. Први корак у решавању проблема, направљен је са изградњом Потамишког колектора, који је финансиран из покрајинског буџета преко Управе за капитална улагања и из буџета Града Панчева. На конкурсу Управе за финансирање пројеката у области заштите вода у 2023. години, Граду Панчеву додељено је око 69, 5 милиона динара за финансирање пројекта.
Како би превазишла проблем прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода у Малом Иђошу, Фекетићу и Ловћенацу, Општина Мали Иђош је усвојила концепцијско решење изградње централног постројења за пречишћавање отпадних вода, изградњу магистралног колектора којим се сакупљена вода из сва три насеља доводи до заједничког централног постројења и изградњу канализационе мреже у сва три насеља. У 2023. години је Покрајинска влада преко Управе определила 400 милиона динара за почетак изградње секундарне канализационе мреже у Фекетићу, у дужини од скоро 28,5 километра. Пројекат је планиран као вишегодишњи.
Пројектом је предвиђена изградња фекалне канализационе мреже у Караули, у дужини од око осам километара. Караула атрактивна је инвеститорима, те са бољом комуналном опремљеношћу отварају се могућности за малих и средњих предузећа, а тиме и повећању запослености на територији Града Панчева, као и економског развоја града али и већој заштити животне средине. У Кикинди у току је изградњи атмосферске канализационе мреже, у дужини од готово 1.200 метара, за шта је из покрајинског буџета опредељено 150 милиона динара. Осим тога замење су азбестне цеви које су постављене још шездесетих година прошлог века.
Силвиа Ковач