Претварање једног од најкраћих пружних праваца у зелени коридор није новина и о томе се већ годинама говори, а како се екипа „Дневника“ уверила, остаци старе пруге, прагови и шине су уклоњени.

План за реконструкцију железничке трасе грађани су с радошћу прихватили, поготово јер је некадашња пруга одавно зарасла у коров, а њеном трансформацијом део Срема уз Дунав добиће нову туристичку атракцију.

Израду планске и пројектно-техничке документације за реконструкцију железничке трасе од Петроварадина до Беочина, Покрајински секретаријат за привреду и туризам поверио је Архитектонско грађевинском институту из Новог Сада.

Пројекат на једном од најкраћих пружних праваца предвиђа двосмерну бициклистичку стазу ширине 2,5 метара, која ће бити асфалтирана, и уз њу готово метар ужа пешачка (1,6 метара) од дробљеног камена, опеке, или ће, пак, у зависности од локације, бити уграђене гранитне коцке. Железничке станице Сремска Каменица, Лединци и Беочин биће преуређене и ту ће се налазити рекреативни садржаји, културни центри и простори за окупљање. Изузетак је станица у Петроварадину пошто је на траси међународне пруге Београд - Нови Сад - Будимпешта.

Осим тога, планирано је да железничка сигнализација, дрвене бандере, рампампе и друга опрема и елементи, буду задржани јер представљају сведочанство о некадашњој намени.

На неколико места поред зелене трасе биће уређени паркинг простори за путничка возила - код железничких станица Петроварадин, Сремска Каменица, Лединци и Беочин и „Инвента”. Сва одморишта, односно око 19 места за релаксацију, биће опремљена урбаним мобилијаром, клупама и кантама, информативним таблама, чесмама, а предвиђени су и соларни панели за допуну мобилних телефона, те уређене сервисне станице за бицикле… Својевремено је најављено и да ће на станицама Сремска Каменица, Лединци и Беочин бити постављени  пуњачи за електричне бицикле.

Оригинална грађевина беочинске станице из 1892. године биће очувана, док ће део објекта, који је надограђен педесетих година прошлог века бити срушен. План је да објекат буде преуређен, те да ту буде музеј, а могуће је и формирање амфитеатра и инфо зоне.

Станица у Лединцима биће комплетно реконструисана и ту изграђена и продавница. На том делу стазе планиране су амбијенталне целине за одмор и рекреацију, док је Видиковац предвиђен на улазу у станицу Сремска Каменица.

О једном од најкраћих пружних праваца, дужине 17,5 километара, од 2016. године и званично се говори у прошлом времену, пошто је ЈП Железнице инфраструктура донела коначну одлуку о укидању пруге Петроварадин - Беочин, иако је њено напуштање почело деценијама раније.

 Путнички саобраћај укинут је још 1965. године, док се теретни, углавном за потребе беочинске цементаре и понекад војске, с мањим прекидима, одвијао све до 2006. У prеthodnih десетак година, у неколико наврата је најављивана ревцитализација пруге, а говорило се и увођењу туристичких тура. Беочинска цементара је чак, у неком моменту, изразила спремност да заједно са „Железницама Србије“ учествује у реконструкцији како би се поново увео теретни саобраћај.

Током 2008. и 2009. године говорило се о улагању од 16 милиона евра, неопходних да се пруга између Петроварадина и Беочина реконструише и модернизује... Цементара је у међувремену изгубила интересовање за тај пројекат што због реорганизације свог транспортног система, што због  губљења лидерске позиције на тржишту те је уследила одлука о потпуном укидању. Истовремено, појавила се нова идеја – претварање 17 километара дуге  пруге у зелену стазу за пешаке и бициклисте.

Јована  Вукашиновић

 

Бициклистичка инфраструктура

 Имајући у виду близину Дунава, Петроварадинске тврђаве и Националног парка „Фрушка гора“,  будући „зелени коридор“ употпуниће туристичку понуду Војводине, поготово када је реч о циклотуризму који је све популарнији. Кроз Србију пролази међународни бициклистички коридор Еуровело 6, од Атлантика до Црног мора. Та рута, укупне дужине 3.700 километара, креће из Француске, а завршава се у Румунији, на обали Црног мора, с тим да кроз нашу земљу траса следи ток Дунава, и позната као „Дунавска бициклистичка рута“.

Када је реч о развоју бициклистичке инфраструктуре изграђена је стаза Нови Сад – Бегеч, а у току је градња прве деонице бициклистичке стазе Нови Сад – Руменка – Ирмово – Кисач – Ченеј, која представља обилазницу међународне руте.

Мрежа бициклистичких стаза, која повезује насељена места на територији Новог Сада, као обилазница ЕуроВело 6 руте, омогућиће циклотури-

стима приступ бројним знаменитостима у граду али и у приградским насељима. Афирмација и стварање услова за развој циклотуризма, подстицање бржег и једноставнијег кретања, развој спорта и еко-туризма, повећава атрактивности и конкурентност туристичке понуде и укупан економски развој региона.