ГОДИШЊЕ СЕ УВЕЗЕ ИЗМЕЂУ 120.000 и 150.000 ПОЛОВЊАКА У Србији се и даље возе аутомобили старији од 10 година; ЕВО КАДА ЋЕ ступити забрана увоза евро 3 и 4
БЕОГРАД: На домаћем тржишту половних аутомобила доминирају возила произведена између 2007. и 2011. године са евро 3 и 4 дизел мотором која су, према подацима са портала Половни аутомобили, чинила чак 75 одсто од укупне продаје половњака.
Иако је било најава да почетком текуће године ступа на снагу забрана увоза возила са евро 3 и 4 мотором, Петар Величковић каже за Танјуг да ће се то у неком тренутку ове године догодити.
"Морамо да будемо свесни да тада добар део тржишта неће бити доступан кад је реч о увозу из ЕУ. Наравно, тим аутомобилима, који су већ регистровани у нашој земљи, моћи ћемо несметано да тргујемо. Њихова понуда је огромна пошто се годишње увезе између 120.000 и 150.000 половњака", рекао је Величковић.
Саговорник истиче да је великом броју возача при куповини возила потрошња главно мерило, као и колико ће у дужем временском периоду потрошити на гориво. Међутим, када су у питању нова возила, он истиче да је ситуација дијаметрално супротна.
"Више од половине свих нових возила која су први пут регистрована прошле године у Србији је на бензински мотор, док су дизели далеко у мањем броју", навео је он.
Такође, Величковић је истакао да је прошлу годину обележио наставак тренда пада продаје половних аутомобила који је износио 2,7 одсто.
"Ако бисмо то упоредили са 2022. односно са 2021. годином охрабрује што тај проценат није велики. У 2021. години пад продаје износио је чак 15 процената што нам говори да су у 2023. забележени нешто бољи продајни резултати", рекао је Величковић и додао да је на тржишту ЕУ дошло до двоцифреног раста продаје нових аутомобила.
"Према подацима Европске асоцијације произвођача аутомобила, (АЦЕА) у 2023. години продато је укупно 10,5 милиона јединица, што је за 13,9 одсто више у односу на претпрошлу годину", наводи он.
Величковић додаје да домаће тржиште сваке године бележи раст продаја хибридних возила, нарочито када је реч о новим аутомобилима.
"Пре пар година они су чинили 15 одсто укупне понуде, а у 2023. су на респектабилних 23 процента. Ту постоји економски фактор јер постоје одређене погодности за регистрацију тих аутомобила, али је чињеница да се део наших возача који то себи може да приушти, окреће јефтинијим возилима. У том смислу, прошле године имамо и раст продаје чисто електричних аутомобила, тако да полако, али сигурно, расте и понуда таквих возила и на сајту Половни аутомобили", наводи Величковић.
У анализи портала наводе да Србија није једина земља са нешто лошијим продајним резултатима половних возила у прошлој години.
Сајт Аутовиста 24 поредио је продајне резултате половњака из новембра прошле године са истим периодом 2022. на неким од највећих европских тржишта.
Према тим подацима у Италији је забележен пад од 10,9 одсто, у Шпанији од 2,5 процената, Аустрији један одсто и Швајцарској 0,2 одсто.
Највећи раст у овом периоду забележила је Француска од 24,4 одсто, а прати је Немачка са порастом од 8,3 процената.
Како је наведено, нема промена ни кад је реч о интересовању за произвођаче и моделе.
"Српски возачи највише верују Фолксвагеновим моделима: голфу, пасату и полу, свих генерација, а у врху продаје половњака су још и модели аудија, опела, пежоа и реноа. Осим набројаних модела Фолксвагена, у 2023. години су се куповали фијат пунто, ауди А4 и два опелова модела корса и астра", кажу у Половним аутомобилима.