ЛЕГЕНДАРНИ ЂУРАЂ ТРБОЈЕВИЋ О СРПСКОM РУКОМЕТУ ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ НЕУСПЕХА НА ЕП Веселин Вујовић може да буде спасилац
Лицитација ко ће да буде селектор српског националног тима већ је почела чим су “орлови” мисију на Европском првенству у Немачкој завршили после првог круга, што је означено као велики неуспех. Рукометна легенда Ђурађ Трбојевић сматра да ово није ништа ново, јер од 2012. године после сваког великог такмичења буде иста прича. Само слушамо критике, а нико не даје право решење.
– Србија је резултатима, у европским оквирима, дошла на ниске гране, проблем је у жељама, квалитету и реалности Жеље су једно, где ми стално тражимо од репрезентације медаље, што је и нормално, али могућности су потпуно другачије. Немамо квалитет да се
носимо са Европом, сам пласман на велико такмичење је сам по себи успех. Можда нам се сада указала прилика да уђемо у други круг. По приказаној игри и атмосфери били смо далеко од тога – сматра Трбојевић.
Србија у овом тренутку има 1.000 селектора.
– У Србији има добрих стручњака, али за репрезентацију није добар клупски тренер. Селектор мора да буде личност која има харизму, знање и ауторитет. Сви предложени кандидати од стране јавности од Илића до Анђелковића су клупски тренери. Једино је Матић
био селектор. Ако већ лицитирамо, а имам право после мојих 50 година у рукомету, једина личност у нашем рукомету је “југословенски тренер” Веселин Вујовић. Многи ће рећи да он не треба да буде, по мени у овом тренутку може да буде спасилац српског рукомета.
Дешавања после Швајцарске из 2006. године када је, због међусобних оптужби о “договорима” с Хрватима, наша селекција остала без неколико изузетно важних играча, Вујовића дискредитује да буде поново биран.
– Наша јавност воли приче у које не верујем. То је неко пустио причу у етар коме у том тренутку нешто није одговарало. Вујовић, кога дуго познајем, има карактер и реч и не верујем да би то икада урадио. Он једини може да раздрма стање у нашој репрезентатицији, али се бојим да људи који воде наш спорт и они око рукомета га се “боје” да ће их Вујовић дотерати у ред и да им неће дозволити да се мешају у састав.
На наше питање када ће да шансу добију млађи тренери, бар средњих година, Трбојевић сматра да лутамо годинама избором тренера.
– Таквим начином рада сваки тренер, од пионира до сениора, је имао своју филозофију. Уверен сам да би Вујовић оформио стручни штаб у свим селекцијама, а имамо доста добрих младих тренера, који би радили по истом плану. Нама не требају викенд селектори, који ће да дођу само када су репрезентативне акције, већ они који ће неколико пута месечно да окупљају, поготово младе играче, потенцијалне репрезентативце, за боље сутра нашег рукомета. Без тога нема успеха. Инсистирали смо да нам каже када ће тренери средњих година, попут Ројевића, Илића… да буду селектори сениора.
Недостајала храброст, Ђерона лутао
О учешћу Србије на ЕП 2024 Трбојевић каже да ако гледамо да једна лопта, пробијање, секунда, судијскла одлука, могло је да све преокрене и да Србију одведе у други круг.
– Сада не бисмо причали о Ђерони и неквалитету наше репрезентације. Нажалост, храбри заслужују срећу. Наша репрезентација није била храбра. Смешно ми је када говоре
да су се наши играчи борили. Срамота је то рећи, зар треба да се нагласи да се бориш за грб. Ваљда се то подразумева. Улазак у репрезентацију од првог до псоелдњег минута треба да буде борба. То је основно. Нама је недостајала пожртвованост и велико срце, као што су то имали Црногорци против нас. Зато нисмо успели – убеђен је Трбојевић.
Према његовим речима било је доста и тумбања у екипи.
– Сматрам да је селектор Ђерона прилично грешио. Немогуће је то да се он игра српским рукометом, да за улазак у други круг даје шансу младим играчиам Косу и Којадиновићу, јер они још не могу да носе српски рукомет. Већу минутажу требало је да имају Ђорђић и Борзаш. Требало је да добије шансу Лука Роган уместо Марсенића, који је, уз Кукића, највеће моје разочарење на Шампионату. Од њих се највише очекивало, Слободан бих био да кажем да је Кукић чак и уназадио нашу игру. Средњак није првенствено стрелац, већ играч који ће да разиграва екипу. Очито, Марсенић потпуно другачије и квалитетније игра у клубу из Берлина.
Голмански тандем, каже Трбојевић, је био на висини задатка.
– Можда су против Црногораца могли и боље, али наша одбрана није дозвољавала да се искажу у пуном светлу. По мени они су носиоци наше игре у Немачкој. Нејасна ми је одлука Ђероне да доведе Вању Илића, као искусног играча, те највећег дефанзивца Абутовића, а да они не добију шансу. Да ли је то нормално или не? Не сумња да је Ђерона желео све најбоље.
– Једноставно није могао да погоди менталитет Срба. Зато морамо да се окренемо нашим тренерима. Чудан смо народ, рукометаши, само наш човек може да их води. Тренерска организација и њена стручна комисија мора да изађе са анализом учешћа репрезентације и да почну да они одређују селектора – рекао је Трбојевић.
– Пешић је најбољи кошаркашки селектор на свету па има више од 80 година. То нема никакве везе. Може тренер да буде и са 25 година, примера Влада Штенцл је био селектор Југославије са 30 година, када је освојио злато нико није причао је ли млад или стар.
Са 60 је био првак света, да ли је то старост? Није. Прихватам да буде Илић, Анђелковић, Ројевић, Теодоровић, Матић… али не може паралелно да ради у клубу, само да се посвети свим селекцијама. Он мора да се посвети потпуно рукомету, да обилази и условно речено мале средине и да извлачи најквалитетније играче. Тренер-селектор је личност која мора да буде у Србији И да под његовим патронатом да буде све – категоричан је Трбојевић.
Јово Галић