ВРБИЧКИ БЕЛИ ЛУК ИЗДВАЈА СЕ У ОДНОСУ НА ДРУГЕ СОРТЕ Већ сада мирише на врхунски квалитет, а ево по чему је посебан
Повртари из Врбице у општини Чока у Банату почели су припреме за сетву белог лука, аутохтоне сорте заштићене ознаком географског порекла по којој су познати и ван Србије.
- Бели лук се сеје крајем јануара, зато сада, упркос великој хладноћи, повртари обављају припремне послове - ручно одвајају ченове из главице, скидајући уједно и љуску, како би један по један чен, на растојању од осам до десет сантиметара, забадали у земљу, када дневна температура буде око десет степени - казала је за „Дневник” заменица председника Удружења „Врбички пролећни бели лук” Ливија Секе.
Она каже да ће ове године у Врбици бити од 30 до 50 хектара под белим луком, колико обично сваке године буде посејано. Просечни приноси, навела је наша саговорница, крећу се од 2,5 до пет тона по хектару и зависе од климе и улагања - примене агротехничких мера.
- Од око 60 пољопривредних домаћинства у Врбици скоро свака друга породица ће и ове зиме сејати бели лук, али неће свако газдинство улагати у сертификацију ради добијања ознаке географског порекла.
Врбички бели лук познат је по јакој ароми, по којој се разликује у односу на друге сорте, има јак, интезиван мирис и љут је. На наше просторе стигао је пре три века током сеобе мађарског живља из Макоа у Мађарској на подручје нашег Баната.
Ливија Секе истиче да цена белог лука одвраћа повртаре од ознаке географског порекла, јер је килограм белог лука сада од 1,5 до 2,1 евро док су пре пет година бели лук продавали од 2,5 до 2,7 евра. У односу на тај период, вишеструко су повећани трошкови сетве, првенствено вештачког ђубрива и радне снаге, без које се не може ни за време сетве ни када се лук вади, па и сада када теку предсетвени послови, раздваја чен из главице и скидају љуске. Лук се сеје тако што радници пузе на хладној земљи и забадају ченове на сваких десетак сантиметара дуж њива - истакла је Ливија Секе.
По њеним речима, лук од прошле године углавном је продат на домаћем тржишту и у Босни, али не целокупан род, пошто повртари део остављају за нову сетву.
- Продајемо га, углавном, домаћим накупцима и на сајамским манифестацијама. Део белог лука продамо и трговцима из Босне који тачно знају када је лук доспео за продају јер после вађења током јула мора да одстоји, изгуби воду и осуши се - казала је Ливија Секе.
З. Делић