ПРВА УРБАНА МИНИ ШУМА садиће се у Новом Саду Стручњаци са ПМФ-а одабрали двориште ОШ „Душан Радовић”

– У периоду интензивног загађења ваздуха, посебно у равничарском подручју Србије и урбаним срединама, нужно је пронаћи одговарајућа решења за овај проблем, поред контроле и санкционисања загађивача. Једно од ефикаснијих решења су структуриране заједнице попут урбане шуме, које ослобађају изузетно велике количине кисеоника током процеса фотосинтезе и тако доприносе не само побољшавајући квалитета ваздуха, већ и очувању биодиверзитета  – поручила је за „Дневник” доцент на ПМФ-у Мирјана Ћук. 

Мини шуме у урбаним срединама подразумевају густо сађене шуме, Мијаваки методом (један од најефикаснијих метода за брзо стварање шумског покривача на деградираном земљишту), при чему се поред дрвенастих, саде и жбунасте, али и зељасте врсте.

Нарочито се води рачуна о богатству врста, њховим међусобним релацијама које често подржавају баш онакве односе какви су успостављени спонтано, у природи.

Пројекат има задатак да постави прве темеље оваквом начину планирања зелених површина и да прецизан предлог врста, са тачним односом заступљености конкретних биљака, ради успешног подизања прве мини урбане шуме у Новом Саду, каже наша саговорница.

– Концепт мини урбаних шума је релативно нова идеја у урбаним срединама Европе. У Србији, као и у региону, до сада није подигнута ниједна мини урбана шума. У оквиру увођења овог концепта, важно је водити се одређеним стандардима. Циљ је преферирати аутохтоне врсте, а избегавати алергене и инвазивне биљке, те би у случају Новог Сада предност имале врсте које се природно јављају на подручју Панонске низије – објашњава Ћук, која је тренутно у Чешкој, на Масарик Универзитету, где ради на постдокторском пројекту са темом анализе диверзитета и угрожености пешчарске вегетације читаве Европе.

На основу доступних података попут климатских параметара, анализе постојеће градске инфраструктуре и параметара земљишта, одабрано је двориште старе ОШ „Душан Радовић” на Клиси, као локација за формирање прве мини урбане шуме, у Новом Саду, али и у Србији.

– Посетили смо неке од локација структуираних природних шумских заједница које имају сличне станишне услове и врсте сличних еколошких преференција, а затим смо формирали базу врста које би у различитим комбинацијама могле бити градитељи мини урбаних шума. Преостале активности подразумевају још посета терену како бисмо имали  финални предлог аутохтоних биљака, погодних за дизајнирање мини шуме на одабраном терену – истиче Мирјана Ћук.

Након једногодишње реализације, Мирјана каже да се пројекат може даље развијати у правцу имплементације добијених резултата, као и континуираног праћења развоја мини урбаних шума које се успоставе на територији Града.

Тако би Нови Сад био први град у држави и региону са успешним решењем за актуелне проблеме загађења и климатских промена у урбаним срединама. Даљи развој пројекта подразумевао би и детаљна научна истраживања новоформираних екосистема.

Ивана Бакмаз