ПОГЛЕД ПРЕКО РАМЕНА: Сећање на новије успехе српске шаховске репрезентације

Не морамо гледати толико далеко у прошлост да бисмо дошли до медаље наше репрезентације, и то са Светског екипног првенства 2012. године у Ал Ајну (Уједињени Арапски Емирати). Непосредно пре почетка споменутог шампионата, у Истанбулу је одржана Олимпијада на којој је српска селекција заузела 14. место од 176 земаља учесница.

Што се тиче самог светског првенства треба знати како се долази до позивнице за учешће. Од тада су 193 земље чланице ФИДЕ биле подељене у 20 светских зона, а Србија је у зони 1.5 за Европу. Прве четири земље по пласману са Олимпијаде су имале право директног учешћа, као и прве репрезентације по пласману из светских зона. Србија је у својој зони била друга, одмах иза Јерменије, која се те године окитила титулом олимпијског шампиона, па смо због тога добили позивницу да учествујемо на светском првенству.

Занимљиво је да су баш те године ради шире популаризације шаха, променили назив такмичења у Светско првенство градова, па је Србија играла под називом „Нови Сад – Србија“. Нажалост, иако смо позвани да учествујемо, постојала је опасност да не одемо због недостатка средстава.

Једино је тадашњи градоначелник Новог Сада Милош Вучевић имао разумевања да помогне одласку репрезентације на ово престижно планетарно такмичење. Испоставило се да је то био пун погодак јер смо освојили бронзу, прву медаљу од осамостаљења Србије 2006. године. То је најбољи пласман репрезентације у екипном мушком шаху до овог Европског шампионата у Будви 2023, где смо се окитили златом.

Већина селекција је на такмичење дошла у истом саставу у којем су наступале и на Олимпијади, то је била награда онима који су изборили пласман. Били смо 14. репрезентација по рејтингу од 24 селекције. У групи смо победили Кину и Египат, а поражени смо од Холандије. У елиминационом делу турнира савладали смо Словенију и Шведску, али нас је у полуфиналу зауставио Азербејџан. У борби за треће место смо славили против Узбекистана и тако дошли до бронзе.

Да се не заборави и отргне од заборава треба навести имена људи који су  остварили овај значајан резултат. До овог успеха су дошли изабраници тадашњег селектора велемајстора Бошка Абрамовића, велемајстори Иван Иванишевић, Роберт Маркуш, Милош Перуновић, Никола Седлак и Душан Поповић.

Директор репрезентације је био човек који је заслужан за одлазак и комплетну организацију пута, потпредседник Шаховског савеза Србије, председник Светске зоне 1.5 за Европу и члан Борда светске шаховске организациује ФИДЕ Мирослав Копања, а вођа пута је био Александар Прибић.

М. К.