POGLED PREKO RAMENA: Sećanje na novije uspehe srpske šahovske reprezentacije
Nedavni uspeh muške srpske reprezentacije, osvajanje ekipne titule prvaka Evrope, iako najveći, definitivno nije i jedini veliki rezultat našeg nacionalnog tima na značajnim takmičenjima u novijoj istoriji srpskog šaha.
Ne moramo gledati toliko daleko u prošlost da bismo došli do medalje naše reprezentacije, i to sa Svetskog ekipnog prvenstva 2012. godine u Al Ajnu (Ujedinjeni Arapski Emirati). Neposredno pre početka spomenutog šampionata, u Istanbulu je održana Olimpijada na kojoj je srpska selekcija zauzela 14. mesto od 176 zemalja učesnica.
Što se tiče samog svetskog prvenstva treba znati kako se dolazi do pozivnice za učešće. Od tada su 193 zemlje članice FIDE bile podeljene u 20 svetskih zona, a Srbija je u zoni 1.5 za Evropu. Prve četiri zemlje po plasmanu sa Olimpijade su imale pravo direktnog učešća, kao i prve reprezentacije po plasmanu iz svetskih zona. Srbija je u svojoj zoni bila druga, odmah iza Jermenije, koja se te godine okitila titulom olimpijskog šampiona, pa smo zbog toga dobili pozivnicu da učestvujemo na svetskom prvenstvu.
Zanimljivo je da su baš te godine radi šire popularizacije šaha, promenili naziv takmičenja u Svetsko prvenstvo gradova, pa je Srbija igrala pod nazivom „Novi Sad – Srbija“. Nažalost, iako smo pozvani da učestvujemo, postojala je opasnost da ne odemo zbog nedostatka sredstava.
Jedino je tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević imao razumevanja da pomogne odlasku reprezentacije na ovo prestižno planetarno takmičenje. Ispostavilo se da je to bio pun pogodak jer smo osvojili bronzu, prvu medalju od osamostaljenja Srbije 2006. godine. To je najbolji plasman reprezentacije u ekipnom muškom šahu do ovog Evropskog šampionata u Budvi 2023, gde smo se okitili zlatom.
Većina selekcija je na takmičenje došla u istom sastavu u kojem su nastupale i na Olimpijadi, to je bila nagrada onima koji su izborili plasman. Bili smo 14. reprezentacija po rejtingu od 24 selekcije. U grupi smo pobedili Kinu i Egipat, a poraženi smo od Holandije. U eliminacionom delu turnira savladali smo Sloveniju i Švedsku, ali nas je u polufinalu zaustavio Azerbejdžan. U borbi za treće mesto smo slavili protiv Uzbekistana i tako došli do bronze.
Da se ne zaboravi i otrgne od zaborava treba navesti imena ljudi koji su ostvarili ovaj značajan rezultat. Do ovog uspeha su došli izabranici tadašnjeg selektora velemajstora Boška Abramovića, velemajstori Ivan Ivanišević, Robert Markuš, Miloš Perunović, Nikola Sedlak i Dušan Popović.
Direktor reprezentacije je bio čovek koji je zaslužan za odlazak i kompletnu organizaciju puta, potpredsednik Šahovskog saveza Srbije, predsednik Svetske zone 1.5 za Evropu i član Borda svetske šahovske organizaciuje FIDE Miroslav Kopanja, a vođa puta je bio Aleksandar Pribić.
M. K.
