Од јануара можемо очекивати скромније међугодишње СТОПЕ РАСТА ИНДУСТРИЈЕ
БЕОГРАД: Од јануара ове године можемо очекивати знатно скромније међугодишње стопе раста укупне индустрије у Србији, оцењује се у новом броју издања Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Како је објављено у јануарском издању МАТ-а, индустријска производња у Србији је у новембру 2023. статистички поправила резултат из октобра и међугодишњи раст је био 3,6 одсто док је кумулативни међугодишњи пораст у периоду јануар-новембар износио 2,6 одсто.
У 10 месеци 2023. тренд физичког обима укупне индустријске производње био је чврсто усидрен на нивоу који је за око 2,5 одсто виши од прошлогодишњег просека.
Додаје се да је у новембру прошле године, након три месеца континуираног међугодишњег раста сва три сектора производње, изостао позитиван допринос сектора Рударства и производња је овде била незнантно нижа у односу на исти месец 2022. године (пад од 0,02 одсто), док је истовремено сектор Прерађивачке индустрије увећан за 2,5 одсто, а сектор Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација био је већи за 10,3 одсто.
Наводи се и да је у првих 11 месеци 2023. године међугодишњем расту укупне индустријске производње од 2,7 одсто, кумулативно посматрано, доприносила највећим делом производња електричне енергије, затим сектор прерађивачке индустрије, па сектор рударства.
Кретање укупне индустрије, по наменским групама, у новембру 2023. међугодишње посматрано показало је да је дошло до раста у производњи свих наменских категорија, сем Трајних производа за широку потрошњу.
У том периоду, како се наводи, највише је порасла производња групе Капиталних производа и групе Интермедијарни производи, осим енергије, за 4,4 одсто и 4,2 одсто респективно посматрано.
У новом броју МАТ-а додаје се и да је вредност спољнотрговинске размене, међугодишње посматрано, смањена у новембру прошле године осми месец заредом.
У односу на новембар 2022. вредност размене је смањена за 2,1 одсто, а редукција од два одсто је забележена и у текућој серији, према сезонски и календарски прилагођеним подацима.
Кумулативно посматрано, од јануара до новембра 2023. вредност спољнотрговинске размене била је нижа за 1,6 одсто у односу на исти период prеthodnе године и у том оквиру вредност робног увоза редукована је за 5,8 одсто, док је вредност извоза увећана за 4,5 одсто, што је имплицирало и нижи робни дефицит који је у односу на исти период 2022. године умањен за 3,2 милијарде евра или за 31 одсто.
Робни извоз изражен у еврима у првих 11 месеци 2023. вредео је 26,425 милијарди евра, тако да је могуће да ће на нивоу целе године приходи од робног извоза достићи 29 милијарди евра или 42 одсто БДП-а.
Истиче се и да је у новембру 2023., трећи месец заредом, забележен
међугодишњи пад вредности робног извоза, док увоз међугодишње непрекидно опада од јануара 2023. године.
