Преминуо проф. др Србољуб Живановић, један од најистакнутијих истраживача геноцида у НДХ

Рођен је 1933. године у породици жељезничког чиновника у Сарајеву. Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1959. године као један од најбољих студената. Године 1964. постао је један од најмлађих доктора наука у СФР Југославији.

Своју професионалну каријеру посветио је анатомији, палеопатологији и биоантропологији, наводи РТРС.

Његова открића из области анатомије уврштена се у чувену Грејову Анатомију 1973. године.

Неуморно се залагао за утврђивање чињеница везаних за геноцид почињен над  Србима, Јеврејима и Ромима за време Другог светског рата на простору Независне Државе Хрватске.

Награду "Растко Петровић" добио је за књигу Јасеновац, а носилац је и меморијалних плакета и награда удружења преживеле деце логораша Јасеновца из Србије и Републике Српске.

Суоснивач је Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст са седиштем у Лондону, као и Председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна Скупштина РС 2015. године.

Изабран је за редовног члана Краљевског Антрополошког Друштва Велике Британије (Royal Anthropological Society оф Греат Бритаин), као и за члана Краљевског Медицинског Друштва (Royal Society оф Медицине).

Био је члан многобројних међународних стручних удружења, као и члан Међународне Словенске Академије наука, културе, образовања и уметности, те Академије наука Републике Српске.

Највећи део свог радног века провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских факултета на свету, Свети Бартоломеј на Универзитету у Лондону (Бартс анд the Лондон School оф Медицине анд Dentistry, University оф Лондон).

Био је гостујући професор на неколико универзитета у свету, укуључујући Универзитет у Оксфорду, као и универзитете у Србији, БиХ, Уганди, Зимбабвеу и Папуи Новој Гвинеји.

Аутор је преко 30 књига од којих је књига "Болести древних људи" постала приручник из области биоантропологије широм света.

Објавио је преко 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени журнал Натуре са радом о Ђердапским скелетним серијама.

За свој рад одликован је многим домаћим и међународним наградама.

За животно дело у унапређивању науке у пољу медицине одликован је престижном Маркизовом наградом "Ко је ко у свету 2020. године."

Блаженопочивши Патријарх српски Герман, одликовао га је Орденом Св. Саве за антрополошка испитивања у Манастиру Копорин (мошти Св. Деспота Стефана Лазаревића).

Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Лондону, а комеморације ће се одржати у Бањалуци, Београду и Лондону. Датуми ће бити накнадно објављени.

РТС