ВЕЛИКИ ПЛАНОВИ ДОМА ЗДРАВЉА ЗА ГОДИНУ ПРЕД НАМА Обнова две амбуланте и изградња једне нове

Директор највећег дома здравља у Србији прим. др Веселин Бојат каже за „Дневник“ како се надају да ће у 2024. години успети да обнове две велике амбуланте, на Новом насељу и на Булевару Михајла Пупина.

- За реконструкцију објекта на Новом насељу направљен је пројекат пре короне и он је одобрен, али су цене почеле да дивљају. Пројекат је сада и допуњен. Биће примењене и неке иновације, које су урађене приликом обнове амбуланте на Лиману. План је да буде централна вентилација са стерилизацијом ваздуха у чекаоницама, чиме се смањује могућност заразе – испричао је др Бојат и додао како се брже добија новац уколико су прибављени сви пројекти и сагласности.

По његовим речима, обнова овог великог објекта требало да траје од годину до годину и по. Др Бојат истиче да је ова зграда из 1976, те да никада у њу није улагано.

- Урађен је и пројекат за амбуланту „Булевар“, на Булевару Михајла Пупина, те ћемо конкурисати и за тај објекат. Требало би да се обновом добије и простор за лифт, који ова стара зграда нема. Ту гравитира доста старијих људи и треба им омогућити да дођу до лекара – истакао је др Бојат.

Запослење за још офталмолога

„Дневник“ је већ писао о томе како је велики дефицит очних лекара у Дому здравља, јер су неки отишли у пензију, а неки у приватне ординације. Др Бојат се нада да ће у 2024. успети да ангажују још офталмолога, како би се ова ситуација поправила.

Како наводи, Град је заинтересован да се прави нови објекат у Ветернику. Доставили су елаборат шта све амбуланта треба да садржи, на основу број становника.

- Ветерник расте. Они имају једну амбуланту, али је она мала за све њих и треба им још једна. Град је заинтересован да се набави новац. Постоје две парцеле које би могле да дођу у обзир – открива нам др Бојат.

– У амбуланти ће бити педијатар, гинеколог, стоматолог, општа пракса,а долазиће лаборанти. Ка овој амбуланти гравитира око 18.000 становника – казао је др Бојат.

Осим обнове и изградњи амбуланти, др Бојат истиче како би волео да се прошири број и врста услуга на примарном нивоу, јер је то у интересу пацијената. Тако наводи да би добро било када би се у Дому здравља радио пројекат о остеопорози, односно да се набави декса апарат.

- Сада тај апарат постоји само у Универзитетском клиничком центру Војводине. Уколико бисмо га ми имали и да се дијагноза остеопорозе постави код нас, лечење пацијената би месечно коштало од 500 до 700 динара, а када неко има компликације онда следи и операција , те се онда на лечење потроши од 10 до 15 хиљада евра, а при томе још пацијент треба да буде на боловању и оде у бању на опоравак. Ако раније почне да се лечи, а дође до прелома, ткиво је боље. Међутим, то није услуга коју ми можемо да наплатимо од РФЗО – истакао је др Бојат.

Љубица Петровић