ЛАЈЧАК: Формирање ЗСО законска обавеза Приштине; Београд не мора да потпише
БРИСЕЛ: Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је да је оснивање Заједнице српских општина дугогодишња законска обавеза, да је међународна заједница јединствена по том питању и да очекује од сваког премијера привремених институција у Приштини да то спроведе.
Лајчак је у интервјју за приштинску Газету експрес, осврћући се на захтев Приштине да Србија потпише европски нацрт статута за формирање ЗСО, рекао да то није неопходно.
"Законски акт, како је тренутно осмишљен, треба да буде интерни документ Косова. Са потписом Косова и Србије, статут би постао међународни споразум, што није", рекао је Лајчак.
Истакао је да је прихватање текста статута само један елемент процеса и да су потребни додатни кораци са стране Приштине за оснивање ЗСО.
Истакао је да мултиетнички карактер Косова захтева заштиту мањина, што, како је рекао, имплицира да понекад морају да се предузму посебне мере како би се осигурало да мањине уживају пуну и ефективну једнакост.
"Овај концепт је у складу са међународним стандардима и такође се одражава у целом уставу Косова. Као такву меру треба сматрати и стварање Удружења, а то је чак и законска обавеза за Косово пошто је Скупштина Косова ратификовала Бриселски споразум из 2013. године", указао је Лајчак.
Наводи да ЗСО с једне стране служи заштити права заједнице косовских Срба, а са друге заштити правног оквира.
"Оснивање ЗСО има за циљ да створи функционалан и институционализован однос између косовских Срба и косовске владе, истовремено омогућавајући да се подршка српске владе заједници косовских Срба пружи на транспарентан начин и у пуној сагласности са европским нормама и стандардима", додао је Лајчак.
Наглашава да је веома важно да Срби активно учествују у изборном процесу, у локалној власти, полицији и правосуђу на северу КиМ, као што је то било у прошлости.
"Оснивање Заједнице би свакако помогло, али нови изборни процес треба да тече самостално и пре оснивања ЗСО", рекао је Лајчак.
Лајчак додаје и да су у међувремену, земље чланице ЕУ одлучиле да се пре краја јануара 2024. године обавезе Србије према Споразуму укључе у Поглавље 35 и да је тиме дат јасан рок за формализацију Споразума.
Наоди и да је имплементација Споразума из Брисела и Охрида тренутно на чекању због додатних захтева за појашњење тих докумената које су Београд и Приштина послали ЕУ.
Лајчак каже да је ЕУ спремна на разумна прилагођавања и појашњења, као и да тренутно ради на одговорима.
"У октобру су оба лидера изразила начелну спремност да прихвате европски нацрт статута за оснивање ЗСО. Истовремено, премијер Курти је условио прихватање статута потписивањем Споразума од стране Косова и Србије о путу нормализације, његовог анекса, као и самог статута. Истовремено, Србија је доставила додатна питања за појашњење. Мој тим је још једном разматрао питање формализације на захтев Косова и ми смо понудили Косову неколико опција у вези са тим и тренутно чекамо њихов одговор", рекао је Лајчак.
На питање да ли су обе стране прихватиле европски предлог за придруживање, Лајчак је рекао да јесу у начелу, али и да је тамо закључено да је потребан додатни рад пре него што се почне са имплементацијом.
Он додаје и да до сада ниједна страна није започела имплементацију, због чега је потребан посебан план имплементације за покретање тог процеса.
Лајчак наводи да план имплементације треба да пружи водич корак по корак за имплементацију Споразума, како би се обезбедило да се имплементација обавеза Београда И Приштине одвија паралелно и да обезбеди да када стране нешто спроводу, заузврат добију нешто друго.
"Током нашег последњег састанка главних преговарача у новембру, обе стране су по први пут прихватиле филозофију таквог паралелног и корак по корак приступа. Разговори о корацима и радњама и њиховом редоследу се настављају и очекујемо да ће стране ускоро постићи договор како би имплементација коначно почела", рекао је словачки дипломата.
Појашњава да се од Приштине очекује да напредује са успостављањем ЗСО, а да се од Београда очекује да испуни суштинске делове својих обавеза из Споразума и да тај процес мора да буде транспарентан и поштен.
Лајчак каже и да је мишљење да нацрт статута ЗСО који је понудила ЕУ "федерализује" КиМ неспоразум и да он поштује "уставни поредак" тзв. Косова и његове црвене линије, али и споразуме из 2013. и 2015. године који чине правни основ ЗСО, плус релевантне међународне конвенције, као што је европска Повеља о локалној самоуправи.
