СТРАТЕГИЈА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ЗА ПОГРАНИЧНЕ ОПШТИНЕ НОВА ЦРЊА, СЕЧАЊ И ЖИТИШТЕ Муче их демографски проблеми
НОВА ЦРЊА, СЕЧАЊ, ЖИТИШТЕ: Овог месеца на јавном увиду налази се један од стратешких докумената важних за даљи развој три средњобанатске општине. У питању је Стратегија руралног развоја пограничних општина Нова Црња, Сечањ и Житиште за период од 2024. до 2030. године.
Све три општине спадају у трећу групу по развијености, што значи да се на њиховим територијама остварује бруто друштвени производ у распону од 60 до 80 одсто од републичког просека. Један од највећих проблема који мучи све три пограничне општине јесте демографија. На територијама општина Житиште, Нова Црња и Сечањ, према подацима из 2022. године, живе укупно 32.103 становника, а у све три општине је последњих деценија примећено да их је све мање. Поред тога, демографску слику квари и повећање удела старије популације у укупном становништву.
Све је мањи удео младих у укупном становништву из године у годину, о чему говоре и подаци о броју деце у систему образовања. Тако је, на пример, укупан број деце обухваћене предшколским образовањем школске 2023/24. био само 726, што је директна последица ниског природног прираштаја. У све три општине постоје и 23 основне школе. У њима је, у школској 2021/22, био укупно 2.401 ђак. На територији ове три средњобанатске општине налазе се и две средње школе, „Вук Караџић” из Сечња и „Ђура Јакшић” из Српске Црње. У школској 2021/22. наставу у њима је похађало 377 ученика.
– Негативни демографски трендови у три пограничне општине бележе се већ више деценија уназад, али су се они интензивирали од деведесетих година 20. века, што се негативно одразило и на укупан квалитет живота. Решавање овог проблема у великој мери превазилази могућности самих локалних самоуправа. Међутим, он се мора ублажити, како би се створили макар минимални предуслови за иоле реалан рурални развој. Ово ће свакако бити условљено и ширим друштвеним, па и глобалним кретањима – наводи се у Стратегији руралног развоја.
У овом документу се напомиње да су три општине традиционално окренуте пољопривреди. Пољопривредно земљиште се скоро у потпуности користи за ту намену, а реч је о укупно 108.723 хектара.
– Међутим, пољопривредна делатност је ниско акумулативна и неопходно ју је унапредити, нарочито када представља економски ослонац неке заједнице. Зато је потребно повећати инвестиције у пољопривредна газдинства, како би се ојачала њихова технолошка и инфраструктурна основа. Како би се повећала додата вредност из пољопривреде, неопходно је унапредити постојеће или изградити нове прерађивачке капацитете – пише у документу.
Додаје се и да је преко потребно унапредити друштвени живот младих, с циљем ублажавања тренда њиховог исељавања.
Ж. Б.