УРУЧЕНЕ ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ КЦВ „МИЛОШ ЦРЊАНСКИ” Признања Мини Петрић, Драгану Станићу, Сави Дамјанову и Михалу Харпању

У образложењу се подсећа да лауреаткиња из године у годину потврђује не само изузетан таленат, него и посвећеност и марљивост, који су је одликовали и на Академије уметности у Новом Саду, где је као најбољи студент драмског департмана добила Награду „Мали принц".

„Већ од првих професионалних корака њен ангажман карактеришу промишљеност и иновативност, те је, рецимо, као драматург представе Код вечите славине, на импресиван начин савладавајући лирски лавиринт Момчила Настасијевића, његову поетику симболизма и матерње мелодије, смисленим посезањем за његовом поезијом, успела да публици приближи унутрашње стање ликова заточених у беспућу. То је, уосталом, препознао и жири 66. Стеријиног позорја, доделивши јој 2022. најзначајније признање у свету домаћег театра, баш као што је то урадио и овогодишњи позоријански жири, вреднујући драматизацију представе Што на поду спаваш, што ју је увело у веома узак круг театарских посленика који могу да се похвале са две узастопне Стеријине награде”, навео је жири, уз апострофирање и њене драматизације романа-метафоре Десанке Максимовић „Прадевојчица”, за коју је награђена на управо завршеном 54. сусрету професионалних позоришта лутака Србије.

Медаљу културу за очување културног наслеђа добио је професор емеритус др Сава Дамјанов, књижевни историчар и писац, један од најпризнатијих истраживача језичко–експерименталних слојева у српској традицији, који је својим делом снажно утицао на истраживање, преиспитивање и презентацију српског књижевног наслеђа, али и на савремене књижевне токове. „Научна истраживања др Саве Дамјанова усмерена су ка фантастичној књижевности, језичко–експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму , као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века”, наведено је, између осталог, у образложењу, уз напомену да, на Филозофском факултету у Новом Саду, био је предавач или ментор на  једанаест домаћих и страних универзитета, а његови текстови су преведени на тринаест језика..

Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност припала је компаратисти проф. др Михал Харпањ, дугогодишњи професор словачке књижевности и теорије књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Његов професионални ангажман обухвата пут од књижевног критичара до афирмисаног књижевног теоретичара који се суверено креће у два сродна културна контекста – словачком и српском. „У току целоживотног прегалаштва настао је незаменљиви факултетски уџбеник Теорија књижевности, који се и данас користи као обавезна литература на свим релевантним факултетима у Словачкој, затим читав низ књижевнотеоријских студија и чланака, књижевно-историјских прилога историје словачке књижевности, српске књижевности и словачке књижевности у Војводини, тумачења дела из светске, српске и словачке књижевности, али и бројни преводи истакнутих словачких прозних дела чинећи словачки уметнички и научни рад доступан српском читаоцу”, наведено је у образложењу, уз подсећање на то да је објавио на десетине књига од 1972. године до данас, укључујући и више антологија које је приредио, као и изборе више других аутора.

Медаљом културе за животно дело, односно за укупно стваралаштво, награђен је проф. др Драган Станић, чији је песнички псеудоним Иван Негришорац, универзитетски професор, књижевник и књижевни критичар, актуелни председник Матице српске и председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. Објавио је 13 књига песама, за које је добио од „Горанове” до Змајеве награде, а стихови су му превођени на енглески, руски, немачки, француски, мађарски, румунски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки, кинески језик. Аутор је и романа, драма и низа критичких студија, а и приредио је двадесетак књига, између осталих изабране песме Јована Дучића „Пет кругова” и зборник радова о рецепцији Павићевог књижевног дела у свету Милорад Павић „Становник светске књижевности”. Носилац је Ордена Светог цара Константина Српске православне цркве и Архијерејске грамате епископа бачког Иринеја. За свеукупни рад на ширењу културе, образовања и науке награђен је Вуковом наградом Културно-просветне заједнице Србије, признањем „Бела голубица“ Теслиног глобалног форума , као и орденом Константина Философа Словенске уније из Чешке. У издању Архива Војводине и новосадског „Прометеја” управо су му објављена Изабрана дела, која обухватају четири књиге поезије, роман „Анђели умиру”, књигу драма, као и књигу одабраних есеја

М. Стајић