ГРИП УДАРА НА СВЕ СТРАНЕ Ево ко је МОРАО ДА СЕ ЗАШТИТИ и шта треба урадити ДА ГА ЛАКШЕ ПРЕБОЛИТЕ
Вирус грипа регистрован је у Србији 9. Новембра. До сада су потврђена четири случаја оболевања а дирекор Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије др Михаило Стјепановић каже за Телеграф да ове сезоне можемо да очекујемо његов јачи удар, и напомиње да, без обзира на његову присутност, још није касно да се вакцинишемо.
Грип је најпре потврђен у Новом Саду, затим у Колубарском округу, па два случаја у Београду. Дијагностиковани су тип А (Х3), А (Х1) и А-нетипизирани. Поред њега, бележи се и пораст обољења сличних грипу, и то поготово код деце.
С обзиром на то да смо све више у затвореном простору, да нам с обзиром на улазак у зиму то тек следи, када нас очекује и више окупљања због слава и предстојећих празника, др Стјепановић најпре подсећа на оне основне мере превенције - да сви који су болесни не иду на посао, да се таква деца не шаљу у вртић и школу, да држимо дистанцу и одржавамо личну хигијену која подразумева редовно прање руку.
- И, да се вакцинишемо. Још није касно да се вакцинишемо против грипа, то је најбољи вид заштите. Истина, и вакцинисани могу да оболе, али онда имају лаку форму болести. Поред држања дистанце и прања руку, потребно је узимати симптоматску терапију, довољно напитака и одмарати се - подсећа др Стјепановић.
Вируси се не лече антибиотицима
Напомиње да никако не треба узимати антибиотике на своју руку, а поготово не у лечењу вируса.
- Потебно је урадити бар основну анализу крвне слике и да се по леукоцетарној формили види да ли се ради о бактеријској или вирусној инфекцији, с обзиром на то да вирусе не можемо да лечимо антибиотицима. Највећа грешка је употреба антибиотика, то под један, а под два - недовољна употреба вакцина. Од два велика достигнућа у медицини један превише користимо други премало. И у ковиду је била превелика употреба антибиотика и костикороида, тако и за грип. Треба користити антивирусне лекове, а никако узимати антибиотике на своју руку - каже наш саговорник.
Др Стјепановић примећује да смо се прошле и претпрошле године више чували и пазили, носиле су се заштитне маске, држала се дистанца, једном речју, сви смо због ковида били више на опрезу.
- Тада је био доминантан вирус ковида, који је потиснуо сезонски грип. Ове године можемо да очекујемо да буде јачи удар грипа. Када га потисне други вирус, једне сезоне он буде слабији, али пошто је сада пао ковид, мислим да можемо да очекујемо да буде доминантнији ове зиме, и да буде јачи удар. Зато је важно да се вакцинишемо - каже др Стјепановић.
Како наводи, најразничнија су деца, особе старије од 65 година, особе које имају хроничне болести пре свега кардиоваскуларне, шећерну болест, плућне и сви онколошки болесници. У ризику су и пацијенти на имуносупресивној терапији или имају трансплантирани орган.
- Све су то ризичне групе које могу да имају тешке форме било које вирусне инфекције -грипа, ковида...
На питање да ли пулмолошки болесници треба у консултацији са лекаром можда да редукују своју основну терапију, у случају вируса грипа, истиче да, напротив, морају редовно да је узимају, небитно да ли имају астму, хроничну опструктивну болест плућа, или неку другу. И у овом случају важи правило да не треба да раде ништа на своју руку, односно без консултација са лекаром.
Симптоми грипа
Сезонски грип карактерише клиничка слика са изненадним почетком повишене телесне температуре, кашљем који је обично сув, главобољом, болом у мишићима и зглобовима, малаксалошћу, болом у грлу и цурењем носа.
- Кашаљ може бити дуготрајан и да траје две и више недеља. Већина људи који имају грип се опораве унутар седам дана од почетка симптома, али грип може представљати и озбиљно обољење са тешком клиничком сликом, као и могућим смртним исходом, нарочито код особа које су у повећаном ризику од развијања тешких форми болести или компликација. Најучесталија компликација грипа је бактеријско запаљење плућа - подсетили су раније у "Батуту".
Мере превенције
Поред вакцинације, постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа, као што су:
- покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања након чега се употребљена марамица адекватно одлаже,
- редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола,
- избегавање додиривања очију, носа и уста,
- избегавање контаката са болесним особама,
- у случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.
