GRIP UDARA NA SVE STRANE Evo ko je MORAO DA SE ZAŠTITI i šta treba uraditi DA GA LAKŠE PREBOLITE
Virus gripa registrovan je u Srbiji 9. Novembra. Do sada su potvrđena četiri slučaja obolevanja a direkor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Mihailo Stjepanović kaže za Telegraf da ove sezone možemo da očekujemo njegov jači udar, i napominje da, bez obzira na njegovu prisutnost, još nije kasno da se vakcinišemo.
Grip je najpre potvrđen u Novom Sadu, zatim u Kolubarskom okrugu, pa dva slučaja u Beogradu. Dijagnostikovani su tip A (H3), A (H1) i A-netipizirani. Pored njega, beleži se i porast oboljenja sličnih gripu, i to pogotovo kod dece.
S obzirom na to da smo sve više u zatvorenom prostoru, da nam s obzirom na ulazak u zimu to tek sledi, kada nas očekuje i više okupljanja zbog slava i predstojećih praznika, dr Stjepanović najpre podseća na one osnovne mere prevencije - da svi koji su bolesni ne idu na posao, da se takva deca ne šalju u vrtić i školu, da držimo distancu i održavamo ličnu higijenu koja podrazumeva redovno pranje ruku.
- I, da se vakcinišemo. Još nije kasno da se vakcinišemo protiv gripa, to je najbolji vid zaštite. Istina, i vakcinisani mogu da obole, ali onda imaju laku formu bolesti. Pored držanja distance i pranja ruku, potrebno je uzimati simptomatsku terapiju, dovoljno napitaka i odmarati se - podseća dr Stjepanović.
Virusi se ne leče antibioticima
Napominje da nikako ne treba uzimati antibiotike na svoju ruku, a pogotovo ne u lečenju virusa.
- Potebno je uraditi bar osnovnu analizu krvne slike i da se po leukocetarnoj formili vidi da li se radi o bakterijskoj ili virusnoj infekciji, s obzirom na to da viruse ne možemo da lečimo antibioticima. Najveća greška je upotreba antibiotika, to pod jedan, a pod dva - nedovoljna upotreba vakcina. Od dva velika dostignuća u medicini jedan previše koristimo drugi premalo. I u kovidu je bila prevelika upotreba antibiotika i kostikoroida, tako i za grip. Treba koristiti antivirusne lekove, a nikako uzimati antibiotike na svoju ruku - kaže naš sagovornik.
Dr Stjepanović primećuje da smo se prošle i pretprošle godine više čuvali i pazili, nosile su se zaštitne maske, držala se distanca, jednom rečju, svi smo zbog kovida bili više na oprezu.
- Tada je bio dominantan virus kovida, koji je potisnuo sezonski grip. Ove godine možemo da očekujemo da bude jači udar gripa. Kada ga potisne drugi virus, jedne sezone on bude slabiji, ali pošto je sada pao kovid, mislim da možemo da očekujemo da bude dominantniji ove zime, i da bude jači udar. Zato je važno da se vakcinišemo - kaže dr Stjepanović.
Kako navodi, najrazničnija su deca, osobe starije od 65 godina, osobe koje imaju hronične bolesti pre svega kardiovaskularne, šećernu bolest, plućne i svi onkološki bolesnici. U riziku su i pacijenti na imunosupresivnoj terapiji ili imaju transplantirani organ.
- Sve su to rizične grupe koje mogu da imaju teške forme bilo koje virusne infekcije -gripa, kovida...
Na pitanje da li pulmološki bolesnici treba u konsultaciji sa lekarom možda da redukuju svoju osnovnu terapiju, u slučaju virusa gripa, ističe da, naprotiv, moraju redovno da je uzimaju, nebitno da li imaju astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, ili neku drugu. I u ovom slučaju važi pravilo da ne treba da rade ništa na svoju ruku, odnosno bez konsultacija sa lekarom.
Simptomi gripa
Sezonski grip karakteriše klinička slika sa iznenadnim početkom povišene telesne temperature, kašljem koji je obično suv, glavoboljom, bolom u mišićima i zglobovima, malaksalošću, bolom u grlu i curenjem nosa.
- Kašalj može biti dugotrajan i da traje dve i više nedelja. Većina ljudi koji imaju grip se oporave unutar sedam dana od početka simptoma, ali grip može predstavljati i ozbiljno oboljenje sa teškom kliničkom slikom, kao i mogućim smrtnim ishodom, naročito kod osoba koje su u povećanom riziku od razvijanja teških formi bolesti ili komplikacija. Najučestalija komplikacija gripa je bakterijsko zapaljenje pluća - podsetili su ranije u "Batutu".
Mere prevencije
Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su:
- pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže,
- redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola,
- izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta,
- izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama,
- u slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima.
