ЈЕЗИКОМАНИЈА: Митровчани и Паланчани
У прошлој Језикоманији било је речи о етницима, тј. о томе како називамо становнике појединих места у Србији. Следи наставак приче.
Становници оних области, села и градова који имају два или три члана у свом називу праве велику конфузију. За становнике Сремске или Косовске Митровице користи се назив Митровчани, Митровчанке. И у осталим примерима углавном се користи други члан у називу места за извођење имена становника.
Осим Паланчанина и Паланчанке становници Бачке или Беле Паланке могу се према „Правопису српског језика” називати и Бачкопаланчани односно Белопаланчани.
Мештани Нове Вароши су Нововарошани и Нововарошанке. Становници Нове Градишке су Новоградишчани, а не Новоградиштанци, Криве Реке – Речани (локални назив) или Криворечани.
Мештани Бачког Петровог Села остаће управо то – становници Бачког Петровог Села, не, како би по аналогији требало да гласи, „Бачкопетровосељани”.
Становици Баната су Банаћани, Срема Сремци, али Бачке Бачвани. Срби крај Зете су Зећани и Зећанке, крај Неретве Неретљани и Неретљанке.
Срби са Косова се с правом љуте кад их у осталим крајевима Србије називају Косоварима и Косоваркама, они су Косовци и Косовке.
Реч „Косовар” је албански облик који се у нашем народу сматра погрдним.
Н. Мирковић
