(ФОТО) БОДИБИЛДЕР ДАМЈАН РАДОВАНОВИЋ (22) освојио све што се освојити може! Овом Сремцу САМО НЕБО ЈЕ ГРАНИЦА

Одабрао је теретану. Идеална пропорција тела упућује на спортисту коме тенинг не представља обавезу, него начин живота. За две године тренинга,освојио је све што се освојити може у свом узрасту, од државног и балканског првака до шампионских титула на континенталном и светском првенству у класик боди билдингу. Светској титулио prеthodio је тријумф на чувеном „Арнолд класику“.   

- Од свега што сам освојио, најлепши је осећај када чујем химну Србије у моју част – искрено вели Радовановић. – Сада планирам да се, заједно са мојим сјајним тимом, припремим за лет преко Атлантика и за учешће у НПЦ лиги у САД. За то су потребне опсежне припреме, као залет за улазак у категорију сениора. 

Крајњи циљ, што јесте сан сваког такмичара јесте учешће на смотри „Мистер Олимпија“, где се такмиче једино такмичари по позиву, као што је то био случај са Милошем Шарчевом, јединим Србином. Признати сликар Предраг Радовановић, отац Дамјанов, управо је Милошев пример узео када је сина повео у теретану пре шест година. 

- Лепоту обликовања наследио сам од тате уметника,а такмичасрки дух од маме Татјане (девојачко Вукосављевић), која је била талантована атлетичарка осјечке Славоније. Разне сам спортове тренирао и на крају сам себе пронашао у теретани. Захвалност што сам у теретани и остао дугујем великом зналцу Лепомиру Бакићу, али и тренеру Владици Јовановићу. У нашерм победничком тиму за врхунске домете је и позер-тренер Филип Дропулић.Одлично функционишемо као тим, што и јесте основни предуслов за остварење циља који је постављен врло високо.

Средњу машинску школу завршио је у Новом Саду. Тренутно је студент на Пословној економији. Уз велика одрицања, ангажован од јутра до сутра, остаје веран опредељењу да свему претпостави бриљантну спортску каријеру, коју је започео пре две године и којој је „само небо граница“.  

 – Без обзира о коме је спорту реч, једино максималном посвећеношу могуће је стићи до врхунсклог резултата. За изласке времена нема, преостаје ми да са најужим друштвом, с времена на време, одем на чај у неки клуб. Мене зову киборг, ваљда зато што сам програмиран попут машине. Почео сам да се ангажујем и као тренер. Наврате и старији, виде како се ради и какве резултате тај рад производи.

Мада је стигао до светског врха, његова прича је тек почела. Следећи искуства светских мајстора користи сваки минут сопственог времена да нешто ново научи и свом начину тренинга прилагоди. Његова појава, више од написане речи, довољно сведочи о резултату препознатом и на високо постављеним светским критеријумима.          

Л. Бакмаз