(FOTO) BODIBILDER DAMJAN RADOVANOVIĆ (22) osvojio sve što se osvojiti može! Ovom Sremcu SAMO NEBO JE GRANICA
Da je fudbal trenirao, Damjan Radovanović bi verovatno već bio na vratima nekog seniorskog tima, rukometnog ili košarkaškog takođe...
Odabrao je teretanu. Idealna proporcija tela upućuje na sportistu kome tening ne predstavlja obavezu, nego način života. Za dve godine treninga,osvojio je sve što se osvojiti može u svom uzrastu, od državnog i balkanskog prvaka do šampionskih titula na kontinentalnom i svetskom prvenstvu u klasik bodi bildingu. Svetskoj titulio prethodio je trijumf na čuvenom „Arnold klasiku“.
- Od svega što sam osvojio, najlepši je osećaj kada čujem himnu Srbije u moju čast – iskreno veli Radovanović. – Sada planiram da se, zajedno sa mojim sjajnim timom, pripremim za let preko Atlantika i za učešće u NPC ligi u SAD. Za to su potrebne opsežne pripreme, kao zalet za ulazak u kategoriju seniora.
Krajnji cilj, što jeste san svakog takmičara jeste učešće na smotri „Mister Olimpija“, gde se takmiče jedino takmičari po pozivu, kao što je to bio slučaj sa Milošem Šarčevom, jedinim Srbinom. Priznati slikar Predrag Radovanović, otac Damjanov, upravo je Milošev primer uzeo kada je sina poveo u teretanu pre šest godina.
- Lepotu oblikovanja nasledio sam od tate umetnika,a takmičasrki duh od mame Tatjane (devojačko Vukosavljević), koja je bila talantovana atletičarka osječke Slavonije. Razne sam sportove trenirao i na kraju sam sebe pronašao u teretani. Zahvalnost što sam u teretani i ostao dugujem velikom znalcu Lepomiru Bakiću, ali i treneru Vladici Jovanoviću. U našerm pobedničkom timu za vrhunske domete je i pozer-trener Filip Dropulić.Odlično funkcionišemo kao tim, što i jeste osnovni preduslov za ostvarenje cilja koji je postavljen vrlo visoko.
Srednju mašinsku školu završio je u Novom Sadu. Trenutno je student na Poslovnoj ekonomiji. Uz velika odricanja, angažovan od jutra do sutra, ostaje veran opredeljenju da svemu pretpostavi briljantnu sportsku karijeru, koju je započeo pre dve godine i kojoj je „samo nebo granica“.
– Bez obzira o kome je sportu reč, jedino maksimalnom posvećenošu moguće je stići do vrhunsklog rezultata. Za izlaske vremena nema, preostaje mi da sa najužim društvom, s vremena na vreme, odem na čaj u neki klub. Mene zovu kiborg, valjda zato što sam programiran poput mašine. Počeo sam da se angažujem i kao trener. Navrate i stariji, vide kako se radi i kakve rezultate taj rad proizvodi.
Mada je stigao do svetskog vrha, njegova priča je tek počela. Sledeći iskustva svetskih majstora koristi svaki minut sopstvenog vremena da nešto novo nauči i svom načinu treninga prilagodi. Njegova pojava, više od napisane reči, dovoljno svedoči o rezultatu prepoznatom i na visoko postavljenim svetskim kriterijumima.
L. Bakmaz