Далибор Тепић, песник и бодибилдер: Вајар тела и душе

На почетку разговара о Далиборовом необичном животном путу, питали смо га како је спојио бодибилдинг, који гаји култ тела што је мејнстрим култура модерног времена и поезију која је у савремено доба потпуно скрајнута.

- Ја бих волео да неко пронађе разлику. Ако је бодибилдинг мајка а дизање тегова тата онда је фитнес производ те две љубави. Дакле, све је то неговање лепоте тела, али да би то изнео ти мораш и психички и емотивно бити стабилан и мораш да радиш и на томе. Човек који не цени себе, не цени ни друге. Ако очекујеш да те поштују, мораш ти прво себе и своје тело и свој ум да испоштујеш. На том путу не треба човек да има идола, то и хришћанство каже, али можете имати учитеља као што сам ја имао Петра Челика и онда напорно радите на себи и свом циљу. Он је мене научио како се постаје шампион на природан начин и ја сам сачувао чистоту тела, а поезија ми помаже да сачувам чистоту душе - рекао је Далибор Тепић.

Ипак сте јако добре резултате постигли за кратко време будући да сте касно ушли у свет бодибилдинга.

- У свет бодибилдинга сам ушао тек с 39 година. Али не могу да кажем да сам био потпуно неизграђен јер спорт ми је био живот. Играо сам фолклор од седме године, после фудбал, играо сам и у Војводини, али отац ме је исписао због слабих оцена. Стално сам био у тој сфери спорта. Имао сам неки свој емотивни пад у пубертету када се превише излазило и пило па сам се вратио спорту и све негативне емоције истресао на џаку да не би ишао у тучу. С 38 година упознао сам Петра Челика и он је оберучке прихватио да ме тренира. Први период је можда и тестирао моје намере и посвећеност али врло брзо смо се уиграли и почели тренинге на природан начин. Веома га ценим као учитеља јер ме је о бодибилдингу и позирању све научио. Знао сам доста о тренингу и дизању тегова али много тога нисам знао о исхрани, рецимо да се протеини и угљени хидрати одвајају. Сад могу 15 дана да причам само о томе како се добија дефиниција.

Тренинзи су изузетно тешки када се форма постиже на природан начин без недозвољених средстава?

- Током тренинга је било пуно одрицања и у исхрани и од породице. Када не користите недозвољена средства онда све то мора кроз исхрану да се унесе што може бити јако напорно. Рецимо, ја поједем по 30 јаја дневно али то не може свако. Једем слабо куване тетиве од коленица без соли којима уносим колаген, а видим да многи плаћају силне паре за неке таблете којим га уносе. Такође, уместо таблета тестостерона, мушког хормона, једем говеђе тестисе који се кувају око 20 минута и послуже с белим луком који је антибиотик. Ако пукне опна током кувања онда се тестиси не једу. Рецимо, од тетива коленица кад их скувам, покупим ону масу што изгледа као маст и на томе пржим јаја и добијем дупли протеин. Дакле, буквално ништа не бацаш.

Али такав вид исхране није лак и дешавало ми се да од глади падам у тешке депресије, немам вољу ни за чим и стално сам нервозан. Долазио сам у ситуацију да бих човеку руку одгризао колико сам гладан. И онда након свега тога, тако гладан држиш позу од три до пет секунди и имаш једну своју излазну тачку коју одрадипш посебно за публику. За тај тренутак на бини вежбао си и одрицао се цео свој живот.

Да неко то ипак види и цени доказ је и моја победа у Румунији 2019. године када сам освоји прво место на Међународом такмичењу у бодибилдингу у категорији 40 плус. После тога сам уписао факултет „Тимс” за бодибилдинг али и фитнес тренера. Спојио сам знање Петра Челика, моје искуство и знање стечено на факултету. Петар је и јавно изјавио да никад није имао бољу форму него када је тренирао са мном. Ми и данас заједно тренирамо. Он је за мене неприкосновена звезда која је донела бодибилдинг у Југославију.

Шта је најважније да људи гледају када бирају тренера за фитнес или бодибилдинг?

- Препоручујем свима да ангажују едукованог тренера али и оног који има богато искуство јер није исто када се прочита књига и када то што си прочитао примениш на себи и осетиш на сопственом телу и још постигнеш резултате. И сам радим персоналне тренинге и људи ме могу пронаћи на Инстаграму или Фејсбуку, а могу погледати и моје савете на Јутјуб каналу Тренингом до успеха. Поред тога имам редован посао, радим у Скупштини града и волео бих да се и јавно захвалим градоначелнику Милошу Вучевићу и Дејану Шијаку, који је тада био шеф кабинета, што су ми излазили у сусрет и имали разумевања за моје припреме за такмичење. То је била велика подршка и драго ми је што сам им узвратио медаљом.

Када си почео да пишеш песме и како је настала твоја књига „Душа на папиру”?

- Прву песму сам написао у првом средње, а касније сам победио на једном такмичењу на Делта радију. Сећам се како је водитељка плакала и да су ме позивали на сваких недељу дана да читам песме и то усред оних рестрикција струје.

Књигу сам издао прошле године а настала је тако што сам писао песме на Фејсбуку, људи су ме хвалили и одлучио сам да се то укоричи и да издам једну збирку. Након издавања даровао сам књиге за Мађарску секцију ручних радова у Будисави, али и бројним црквеним библиотекама.

Шта ти је инспирација?

- Све што је живот, осећам се сједињеним са свим што ме окружује и верујем у Бога, везан сам за хришћанство. Мени неко исприча свој живот или неки догађај и ја напишем оно што осетим. Та благодет ми се јавила када сам изгубио баку и када сам осетио доста бола и генерално сам имао у животу много успона и падова. Из тих емоција су излази стихови.

Већ спремам и следећу збирку „Прасак душе” у којој ће свака песма бити и осликана. Ту ће бити доста песама о манастирима и светињама.

Снежана Милановић