БЕОГРАЂАНКА ПРЕ ТРИ ГОДИНЕ ГРАД ЗАМЕНИЛА ЗА СЕЛО Сви је питају КАКО МОЖЕ, а ево шта им је Зорица ПОРУЧИЛА
Зорица Зоја Младеновић, рођена Београђанка пре три године одлучила је да се из града пресели на село.
Као неко ко живи у складу са природом, дошавши у Суви До код Блаца, знала је да ће ту заувек и остати. Данас, као еколог, уметник и писац, за себе воли да каже да је и сељанка.
Три године касније, каже да се није покајала што је напустила Београд и да је из дана у дан поносна што је жена са села.
Ја сам жена која се труди да живи у складу са природом. Креативна сам и то изражавам тако што пишем. Ја сам писац али највише за себе волим да кажем да сам сељанка, јер је велика ствар то и бити, објашњава она.
Све је кренуло тако јер сам ја дошла овде након што се мој отац разболео... Како је било лето када сам дошла, са стрицем сам кренула у суседно село да предамо купине које смо prеthodno брали. Тада ме је Радован у продавници приметио, иако ја њега нисам ни видела. Тако да ме је нашао на Фејсбуку, додао ме и позвао на кафу, присећа се Зоја за Јутјуб канал "Повратак на село", објашњавајући како је почела њена љубавна прича на селу и како су заправо након само четири виђања почели да живе заједно.
Као еколог, каже да јој јако смета што људи не брину о природи. Као и свуда у Србији, и у овом крају је приметила да су свуда пластичне флаше и велике количине ђубрета. Од шуме, где људи током брања печурка бацају отпатке за собом, до великих црних кеса, које стоје у самом селу. То је, каже, ужасава.
Сетите се предака, али се сетите и потомака. У трци са природом човек губи, поручује Зорица.
Као писац, до сада је објавила три књиге, а тренутно завршава књигу "Повратак даровима природе". Управо својим књигама, каже, жели да подсети да је сваки лек у нама. И да треба порадити на себи и на природи.
Сеоски живот није изневерио њена очекивања
На питање да ли се покајала и да ли је икада дошла у искушење да се спакује и врати за Београд, Зорица тврди да јој се то до сада није десило.
Не, никада. Многи људи из Београда и других градова које познајем ме стално питају 'јој како можеш, врати се у град'. Ја им кажем не, ја сам срећна овде. Ја сам се и у Београду трудила да доста времена проведем у природи. Просто то је мене вукло. Разумем да нисмо сви за село, али нисмо ни сви за град. Ми смо рођени да будемо слободни људи, а у граду сматрам да многи нису слободни, каже она за Јутјуб канал "Повратак на село".
