BEOGRAĐANKA PRE TRI GODINE GRAD ZAMENILA ZA SELO Svi je pitaju KAKO MOŽE, a evo šta im je Zorica PORUČILA
Zorica Zoja Mladenović, rođena Beograđanka pre tri godine odlučila je da se iz grada preseli na selo.
Kao neko ko živi u skladu sa prirodom, došavši u Suvi Do kod Blaca, znala je da će tu zauvek i ostati. Danas, kao ekolog, umetnik i pisac, za sebe voli da kaže da je i seljanka.
Tri godine kasnije, kaže da se nije pokajala što je napustila Beograd i da je iz dana u dan ponosna što je žena sa sela.
Ja sam žena koja se trudi da živi u skladu sa prirodom. Kreativna sam i to izražavam tako što pišem. Ja sam pisac ali najviše za sebe volim da kažem da sam seljanka, jer je velika stvar to i biti, objašnjava ona.
Sve je krenulo tako jer sam ja došla ovde nakon što se moj otac razboleo... Kako je bilo leto kada sam došla, sa stricem sam krenula u susedno selo da predamo kupine koje smo prethodno brali. Tada me je Radovan u prodavnici primetio, iako ja njega nisam ni videla. Tako da me je našao na Fejsbuku, dodao me i pozvao na kafu, priseća se Zoja za Jutjub kanal "Povratak na selo", objašnjavajući kako je počela njena ljubavna priča na selu i kako su zapravo nakon samo četiri viđanja počeli da žive zajedno.
Kao ekolog, kaže da joj jako smeta što ljudi ne brinu o prirodi. Kao i svuda u Srbiji, i u ovom kraju je primetila da su svuda plastične flaše i velike količine đubreta. Od šume, gde ljudi tokom branja pečurka bacaju otpatke za sobom, do velikih crnih kesa, koje stoje u samom selu. To je, kaže, užasava.
Setite se predaka, ali se setite i potomaka. U trci sa prirodom čovek gubi, poručuje Zorica.
Kao pisac, do sada je objavila tri knjige, a trenutno završava knjigu "Povratak darovima prirode". Upravo svojim knjigama, kaže, želi da podseti da je svaki lek u nama. I da treba poraditi na sebi i na prirodi.
Seoski život nije izneverio njena očekivanja
Na pitanje da li se pokajala i da li je ikada došla u iskušenje da se spakuje i vrati za Beograd, Zorica tvrdi da joj se to do sada nije desilo.
Ne, nikada. Mnogi ljudi iz Beograda i drugih gradova koje poznajem me stalno pitaju 'joj kako možeš, vrati se u grad'. Ja im kažem ne, ja sam srećna ovde. Ja sam se i u Beogradu trudila da dosta vremena provedem u prirodi. Prosto to je mene vuklo. Razumem da nismo svi za selo, ali nismo ni svi za grad. Mi smo rođeni da budemo slobodni ljudi, a u gradu smatram da mnogi nisu slobodni, kaže ona za Jutjub kanal "Povratak na selo".
