ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА Ево шта треба да знате о овом поступку

Овим законом се прописују правила за контролу објеката који су изграђени без дозволе или супротно прописима.

Легализација објеката се односи на поступак којим се накнадно издаје грађевинска и употребна дозвола за објекат или део објекта који је изграђен, реконструисан или дограђен без потребних дозвола. То значи да ако поседујете некретнину или планирате да је купите, морате узети у обзир могућност да објекат није легално изграђен.

Закон се односи и на помоћне објекте који су повезани с главним објектом, попут гаража, остава, септичких јама, бунара, базена, цистерни за воду и других сличних структура које су нелегално изграђене заједно с главним објектом.

У Републици Србији, према подацима РГЗ-а добијених путем сателитских снимака, има око 1,5 милион нелегалних објеката, а по неким проценама и много више.

Како је за Б92.нет рекла Нада Харш, дипл. правник Шеф Одељења за урбанизам и грађење Општине Рума, објекат који се може озаконити, мора бити видљив на сателистском снимку територије Републике Србије из новембра 2015. године а уколико је објекат саграђен закључно са 27. новембром 2015. године, а није видљив, видљивост утврђује надлежна грађевинска инспекција изласком на терен.

Објекти изграђени после 27. новембра 2015. године не могу бити предмет озакоњења.

Објекти који се по Закону могу озаконити су:

– објекти изграђени без грађевинске дозволе као и објекти изграђени на основу грађевинске дозволе од које је одступљено од пројекта градње

– објекти који се могу ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности, објекти који су у степену завршености прописаном Законом на којима су изведени груби грађевински радови са формираним конструктивним склопом (објекат мора да поседује носеће елементе: темељ, армирано-бетонске или челичне стубове са гредама, армирано-бетонске таванице,

кровну конструкцију), али на којима није постављена спољна столарија, нису изведени радови унутрашњих инсталација, ни завршни радови (фасадерски, подополагачки, столарски и сл.),

– подземни и надземни водови, односно инсталације, ако по техничким карактеристикама и положају представљају самосталне објекте.

Како наводи наша саговорница, процес легализације објеката се обавља у пар једноставних корака.

1. Надлежни орган за озакоњење проверава испуњеност prеthodnih услова

2. Достављање доказа о одговарајућем праву на земљишту или објекту

3. Достављање извештаја о затеченом стању са елаборатом геодетских радова

4. Плаћање таксе за озакоњење

5. Доношење решења о озакоњењу

6. Упис права својине на објекту

За лица која су раније поднела захтев за легализацију и који имају евидентиран предмет потребно је да по позиву органа или сами приступе ради добијања обавештења о недостајућој техничкој и другој документацији.

Лица која подносе захтев први пут, подносе налдежном органу захтев за видљивост објекта, који странке упућује у катастар.

Након прибављања истог, потребно је ангажовати пројектанта и геометра који израђује елаборат геодетских радова и извештај о затеченом стању, а наравно подносилац захтева мора да има одогварајуће право на земљишту или објекту (лист непокретности, купопроподајни уговор, правноснажна одлука суда, оставинско правноснажно решење, други уговори из правног промета).

За помоћне објекте - гараже, економске и друге сличне објекте у финкцији главног објекта потребан је извештај о затеченом стању са фотографијом објекта и изјавом одговорног пројектанта, који се односи на стабилност и носивост објеката.

"Након што странка преда потпуну документацију, надлежни огран, уколико објекат није уцртан у катастру, што утврђује геометар, доставља елаборат геодетских радова на проверу у катастар и након позитивног мишљења, прибављеног урбанистичког мишљења да нема законских сметњи за озакоњење и поднетој пореској пријави за пријаву пореза на имовину (уназад пет година са могућношћу да плати порез на рате), израђује се решење о озакоњењу са обавезом плаћања", објашњава Нада Харш.

Прописане таксе износе:

- за породични објекат или стан корисне површине до 100 квадратних метара, помоћне и економске објекте, производне и складишне објекте, као и све друге објекте и радове из чл. 145 Закона о планирању и изградњи, плаћа се такса у износу од 5.000,00 динара (таксу не плаћа власник незаконито изграђеног објекта који је намењен за становање подносиоца захтева и чланова његовог породичног домаћинства, лице са инвалидитетом, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи);

– за породичне стамбене објекте и станове корисне површине од 100 до 200 квадратних метара, плаћа се такса у износу од 15.000,00 динара,

– за породичне стамбене објекте и станове корисне површине од 200 до 300 квадратних метара, плаћа се такса у износу од 20.000,00 динара;

– за породичне стамбене објекте корисне површине преко 300 квадрата, плаћа се такса у износу од 50.000,00 динара;

– за стамбене и стамбено-пословне објекте намењене тржишту који се састоји од више станова и других посебних делова корисне површине до 500 квадрата и комерцијалне објекте до 500 квадрата, плаћа се такса у износу од 250.000,00 динара,

– за стамбене и стамбено-пословне објекте намењене тржишту који се састоји од више станова и других посебних делова корисне површине од 500 до 1000 квадрата и комерцијалне објекте од 500 до 1000 квадрата, плаћа се такса у износу од 500.000,00 динара;

– за стамбене и стамбено-пословне објекте намењене тржишту који се састоји од више станова и других посебних делова корисне површине од 1000 до 1500 квадрата И комерцијалне објекте од 1000 до 1500 квадрата, плаћа се такса у износу од 1.000.000,00 динара;

– за стамбене и стамбено-пословне објекте намењене тржишту који се састоји од више станова и других посебних делова корисне површине преко 1500 квадрата и комерцијалне објекте преко 1500 квадрата, плаћа се такса у износу од 3.000.000,00 динара.

Грађанин сноси трошкове израде елабората геодетских радова и извештаја о затеченом стању који се у пракси крећу од 2 до 5 евра зависно од објекта, врсте, намене и сл.

Уколико грађанин не плати таксе, надлежни орган одбија захтев за издавање решења о озакоњењу.

Уколико објекат не буде озакоњен, односно надлежни орган донесе решење којим одбија озакоњења због неиспуњености прописаних законских услова, објекат ће бити срушен у посебном поступку.

- за објекте који су изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима по којима у време изградње није била прописана обавеза прибављања грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу;

- на објекте за које је издато решење о грађевинској дозволи, а који се користе без издатог решења о употребној дозволи.

Ако је у поступку озакоњења издато решење о грађевинској дозволи, али не и решење о употребној дозволи, такав поступак се окончава у поступку озакоњења .

Закон се не примењује на објекте који се у смислу закона којим се уређује одбрана сматрају војним објектима, односно на објекте који се у смислу закона којим се уређује рударство сматрају рударским објектима, постројењима и уређајима.

Предмет озакоњења не може бити објекат изграђен, односно реконструисан на земљишту неповољном за грађење (клизишта, мочварно тло и сл.); изграђен од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта; изграђен на површинама јавне намене, изграђен у првом и другом степену заштите природног добра (осим викендица и других породичних објеката за одмор у другом степену заштите природног добра), односно у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, изграђен у зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања, изграђен у војном комплексу и заштитним зонама око војних комплекса и објеката инфраструктуре посебне намене (у заштитном појасу: пута, железнице, далековода, водотока, полетно-слетне стазе, као и друге заштитне зоне у складу са одредбама посебних закона).

Надлежни орган ће издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављен одговарајући доказ да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте.

Такође, надлежни орган ће издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара.

Како нам је рекла саговорница, из свега наведеног произилази да без обзира на ограничења које закон предвиђа постоје знатне законске могућности да се највећи број објеката озакони.

Када се ради о легализацији објеката на селу, потребно је урадити геодетске радове и сакупити сву потребну документацију како би објекат званично био уписан у катастар, објаснила нам је Нада.

Објекти изграђене до 1961. године, до када грађевинске дозволе нису биле потребне, неће морати да буду легализоване.

Предмет озакоњења нису ни помоћни објекти изграђени на селу до 1973. године, док сви други изграђени после тог рока морају имати решење којим се дозвољава изградња.

Како је казала шефица одељења за урбанизам, власници станова имају могућност да самостално поднесу захтев за легализацију, ако је зграда изграђена пре две или три деценије, без обзира да ли је сама зграда легализована.

Процедура за легализацију стана идентична је као и за друге објекте, када се ради о документацији.

Суграђани морају да легализују и своје гаражне објекте, а за то ће им бити потребна снимак изведеног пројекта, затим изјава одговорног пројектанта и власника, а јединице локалне самоуправе одређују цену легализације гаража.

Нада Харш нам је објаснила да сваки грађанин наше државе, али и страна лица могу проверити да ли је објекат у процесу легализације у јединици локалне самоуправе, у служби која води поступке.

Провери се може приступити без обзира када је захтев поднет, према имену и презимену подносиоца, затим увидом у јединствену базу непокретности катастра, која је доступна сваком и где се може утврдити да постоји забележба забране отуђења и оптерећења због решења грађевинске испекције о уклањању објекта и потврде да су објекти изграђени нелегално или се може утврдити да објекат није уписан.

B92.NET/G.L.