ЗА СЛИКАРОМ ОСТАЛА МИСТЕРИЈА Кућа иконографа Константина Данила у једној од најдужих зрењанинских улица

Кућа у стилу неоренесансе је, према доступним подацима, изграђена седамдесетих година 19. века, а њен пројектант и први власник су непознати.

У Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин кажу да фасада куће није сачувана у изворном облику, осим ајнфорт капије која спада у најраскошније сачуване капије Зрењанина.

„На основу старе фотографије знамо како је кућа изгледала, те је могуће израдити пројекат реконструкције оригиналног изгледа фасаде. Изнад прозорских отвора налазили су се троугаони и сегментни фронтони, а лезене су уоквиривале плитке бочне ризалите. Кућа има Л основу, са једним дворишним крилом. Клинкер плочице пода, мермерно степениште улаза у кућу и касетирана дрвена парапетна облога ајнфорт ходника, указују на то да је припадала некој имућној грађанској породици. На основу казивања станара, у кући је живео Коларов, власник циглане”, истичу у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

На фасади куће налазе се две мермерне табле. На првој табли пише да је у кући, у пероду од 1834. до 1873. године, живео и радио сликар Константин Данил. Ова табла је постављена 1964. године. На другој пише да је у овој кући наш славни песник Ђура Јакшић 1848. учио сликарство код Константина Данила.

„Ову спомен-плочу подиже му „Братство”, ђачко литерарно удружење Српске велике гимназије у Великом Бечкереку 1922. године”, пише на другој табли.

Поједини стручњаци и историчари, међутим, сматрају да је ова раскошна грађанска кућа подигнута после сликареве смрти, те да је он највероватније живео у кући која је раније постојала на овом месту.

Константин Данил је био сликар и иконограф. Посебно је познат по свом раду на портретима. Остао је мистериозна личност и уметник јер нису разрешене контроверзе везане за његово име и презиме, порекло, националну припадност и квалификације. Највероватније је рођен око 1798. или 1802. године у банатском месту Лугошу, у данашњој Румунији. Поред Срба, својатали су га и Румуни и Мађари. Ипак, према немачком историчару и археологу Феликсу Каницу, његово право име је Данило Петровић, док је Константин Данил германизована верзија тог имена.

Историчарка Љиљана Драгосављевић Савин пише да је занимљиво да данас знамо како је изгледао Данил само захваљујући портрету који је, по фотографији, насликао Урош Предић и то двадесетак година након Константинове смрти. Фотографисао се у позним годинама живота, у Грацу, где је живела његова поћерка, а фотографија је касније донета Предићу. Предић је насликао његов портрет који се данас чува у Народном музеју у Београду.

Према доступним подацима, Константин Данил је умро 1873. године у тадашњем Великом Бечкереку.

Текст и фото: Ж. Балабан