ОВИ ЗНАМЕНИТИ СРБИ ПИСАЛИ СУ ИСКЉУЧИВО ЋИРИЛИЦУ А САД СУ ИМ РУКОПИСИ ДИГИТАЛИЗОВАНИ Погледајте како су писали Тесла, Андрић, патријарх Павле, а ево који је назван ћирилични фонт

Добро, ту су и графити, најчешће написаним чувеним фонтом Мирослављево јеванђеље, што је, за пажљивије око које чита ове редове, посебно забавно.

И заиста, све падне у воду оног тренутка кад отворите мени, тачније, јеловник.

Српска ћирилица је аутентично, а не архаично писмо, чуло се на недавној конференцији “Значај очувања ћирилице у дигиталној ери” коју је у Дому војске у Београду организовало Удружење грађана Амикус и Еуропеан Communication Центер, под покровитељством Министарства просвете. Е сад, како аутентично осавременити, питају се и инжењери, лингвисти, уметници и медији.

- Већ више од 10 година .срб домен је на интернету, али морам рећи да нас нема много под ћирилицом: регистровано је тек око 3.000 сајтова с овим доменом – открио је Предраг Милићевић, представник Регистра националних интернет домена Србије, поручивши да је .срб домен други ћирилични домен у свету, регистрован 2011. године, одмах после руског.

Готово да нема Србина који није пробао да пише користећи фонт Мирослављево јеванђеље. О самом Јеванђељу, које се чува у посебној комори у Народном музеју у Београду, знамо готово све. О фонту, готово ништа. Прву „реконструкцију” Мирослављевог писма урадио је Пантелија Стојићевић, 1921. године, литограф који је радио у Државној штампарији. Заправо, то типографско писмо осим назива, нема никакве друге сличности с оригиналним писмом Мирослављевог јеванђеља. Постоји и латинична верзија овог писма, што је веома занимљиво, с обзиром на то да је много чешћи случај да се од латиничних форми праве ћириличне, написао је Ведран Ераковић. Онај прави фонт, који сви познајемо и често користимо у свечаним приликама, урадио је др Стјепан Филеки, професор на предмету Писмо Одсека примењене графике ФПУ. Типографско писмо Мирослављево јеванђеље је веома елегантно и свечано, уосталом, као и оригинално писмо, а поред слова Вукове азбуке, професор Филеки направио је и додатне интерпункцијске знаке, па и слова црквенословенске ћирилице, што омогућује слагање старих текстова, из времена када су та слова била у употреби.

Ћирилица је компликована за писање, тврде корисници. Није, одговара Гугл и препоручује да на веб странице, ако већ пишете ћирилицом, ставите и ћириличне линкове. Зашто? Зато што се све више претрага обавља гласом, па је зато битно да вам на сајту пише “кожа”, а не “коза”, “шишање”, а не “сисање”, на пример.

Како се чува та наша, српска ћирилица, пошто поред ње, има још најмање десет врста, међу којима су бугарска, руска, украјинска, македонска..? Студенти Факултета примењених уметности годинама раде на креирању ћириличних фонтова, још од времена кад распоред слова није био унификован. До сада су, што кроз пројекте, што кроз научне радове и дисертације, изнедрили неколико стотина ћириличких фонтова. И сви ови фонтови бесплатно се могу преузети на сајту Типометар.

А медији?

- Употреба ћирилице у великој је диспропорцији у односу на чињеницу да је то наше матично писмо. Чињеница је да је велика разлика у ономе што сваки дан читамо и у ономе што су нас учили – наводи Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије и оснивач портала Ћириловање, истичући да школовање почнемо на ћирилици, а одрасло доба проведемо читајући махом латиничне текстове.

Када се томе дода да већину садржаја читамо на српском језику, поставља се питање зашто заиста нема више ћирилице у јавном дискурсу. Стога је у оквиру УНС-а основан поменути портал Ћириловање, који настоји да промовише медијима предности употребе ћирилице. И не само то: у оквиру овог сајта покренут је пројекат „Пишите као знаменити Срби“. У оквиру овог пројекта дигитализовани су рукописи Иве Андрића, Исидоре Секулић, Лазе Костића и патријарха Павла и од сваког од њих направљени посебни фонтови. Тако, ако преузмете ове фонтове, можете писати њиховим рукописима. А ту је и електронски рукопис Николе Тесле – на оба писма.

- Имамо у плану још фонтова заснованих на рукописима знаменитих људи, али имамо проблема с неким ауторским правима – открива Брајовић. – Све је свакако у замаху и можете очекивати још дигитализованих рукописа знаменитих људи, посебних сведочанстава о значају ћирилице и чињеници да је она била широко коришћена, много чешће него што мислимо.

Ивана Радоичић