БЕОГРАЂАНИН ДОБИО ПЛАТУ ИЗ СНОВА, АЛИ РАТ У ИЗРАЕЛУ МУ ПОМУТИО ПЛАНОВЕ Млади кувар једва извукао живу главу; Испричао све о послу и ценама

Стефан из Београда (25) отишао је у Тел Авив како би зарађивао почетну плату од 4.000 евра као главни кувар у једном ресторану у центру града, неслутећи да ће га снаћи ратно стање.

- Дошао сам у Израел на пар месеци да зарадим и да се вратим кући, међутим овај рат ме је заробио. Крио сам се и склањао док не дође време за лет, молећи се да га не откажу по ко зна који пут - рекао је Стефан о агонији коју је доживео када се ангажман из снова претворио у кошмар.

Након стресне ситуације око почетка рата у Израелу и борбе око заказивања летова, који су се, како је рекао, отказивали на дневном нивоу без обзира на плаћене карте, на крају је успео да нађе лет до Беча, одакле је стигао у Београд.

- Имао сам среће да не гађају град док сам ишао до аеродрома - рекао је Стефан.

Посао у Тел Авиву

Овај Београђанин је у Тел Авив дошао преко пријатеља који је ту радио осам месеци.

- Када сам разговарао са газдом ресторана, рекао ми је да му треба шеф кухиње, понудио ми је плату од 4.000 евра да стартујем - каже он, што је оберучке прихватио.

Одао је да ту после три месеца плата скаче на 6.000 евра.

Уз то, договрили су се да му буде плаћен стан, три оброка и пут до посла, а ишао је аутобусом, тачније мењао је два превоза. Такође, радило се 7 сати 6 дана седмично, а он наводи да су "сви услови били супер".

Открио је још да у том ресторану помоћни кувари имају плату око 2.500 евра, а плата конобара се креће од 2.000 до 3.500 евра.

Од почетка рата радила само достава

На питање како је функционисао ресторан откако је почело бомбардовање Тел Авива, Стефан је рекао су престали са радом и да је функционисала само достава и то у одређено време, а приказао је и преписку из њихове пословне групе:

- Све је зависило од тога као агенције за доставу раде, па су се према томе и наши послодавци усклађивали - рекао је овај кувар.

- Пазите на себе (...) не појављујте се на послу док вас prеthodno не позовемо - стоји, између осталог, у поруци коју је руководство послало својим радницима у првим данима сукоба. Рекао је да су му пријатељи јавили да су у петак поново почели са редовним радом.

Стефан је додао да неки кафићи нису заустављали рад, али ограничено им је радно време на неколико сати преко дана.

- Ако се деси да крене сирена док пијете кафу, сви прво беже у склониште. Они су навикли на то - описује једну од сцена наш саговорник. Објаснио је да они сви излазе напоље чим се ситуација мало смири и тако у круг.

После оваквог искуства он каже да се више неће враћати у Тел Авив, већ ће потражити посао у свом родном граду у Србији.

Што се тиче цена намирница у овом другом по величини граду у Израелу, Стефану су локалци рекли да се цене нису мењале сигурно око 2-3 године.

- У кафићима кафа кошта око 4 евра, вода (0,33л) 2,30 евра, а пиво је око 12 евра - каже он.

Ово су цене неких основних животних намирниа у супермаркетима које је он пренео:

Јабуке - 3,57 евра

Јаја (12 комада) - 5 евра

Хлеб - 3,20 евра

Пилетина (1кг) - 12 евра

Млеко (1л) - 2 евра

Сир (1кг) - 17 евра

Црни лук (1кг) - 1,5 евра

Кромпир (1кг) - 1,5 евра

Парадајз (1кг) - 2 евра

Поморанџе (1кг) - 2,5 евра

Банане (1кг) - 2,5 евра

Газирани сок (0,33л) - 3,5 евра

Кутија цигарета од 10 евра до 17 евра

Пиво (0,5 л) - 4,20 евра

Литар бензина кошта 2,31 евро.

Тел Авив 2021. проглашен за најскупљи град на свету

Британски магазин "Економист" је 2021. године Тел Авив прогласио најскупљим градом за живот. Тада су на другом месту остали Париз и Сингапур, а после њих су се на листи нашли још Цирих, Хонг Конг и Њујорк.

ЕИУ истраживање је показало да се овај град на тој позицији нашао због растуће инфлације у свету, која је у великој мери нашла одјека и у овом граду. Такође, томе је допринео и процват ИТ индустрије, те га је својевремено "Волстрит Журнал" окарактерисао као "Силиконску долину Израела", што је, како су навели, "повећало трошкове и социјалне разлике", пренео је тада "Радио Слободна Европа".

Туризам је био једна од водећих грана привреде, па су и аранжмани за овај град били врло скупи било да се путујуе из Србије или из неке друге земље света. После опоравка од ковид-кризе, Израел је доживео снажан раст и то најбржи у последњих двадесет година.

Откако се светом одјекнула вест о стравичном нападу у овој блискоисточној земљи, цене израелских акција и обвезница на берзи су нагло пале, док су највећи светски трговински ланци затворили своје пословнице, а компаније почеле да одлазе.

Ројтерс је тада известио да је израелска валута шекел на најслабијем нивоу у овој години, а негативни утицаји на економију се тек очекују. Банка Израела је навела да је досадашња економска штета око 3, 5 милијарди шекела.

Индитекс Група затворила је 84 пословнице у Израелу. Исти је случај са локалним партнером модног ланца H&M. Затим, и Федекс је обуставио своје услуге у Израелу, отказан је велики ИТ самит, а Шеврон је чак затворио једно своје гасно поље.

Највеће светске финансијске институције, попут Светске банке и ММФ, оцениле су овај сукоб као велику претњу светкој пр