У ХРВАТСКОЈ ЦЕО РАЗРЕД ОБОЛЕО, а ова болест МОЖЕ ДА СЕ ПРОШИРИ И У СРБИЈИ

Наиме, код троје ученика једне загребачке основне школе потврђен је велики кашаљ, изузетно заразна бактеријска болест.

Наводно је болест потврђена и код неколико њихових контаката. Након што је потврђен код више деце у Сплитско-далматинској жупанији, зараза је стигла и у Загреб, а цео разред тренутрно је на антибиотицима. У Сплиту је тренутно више од 70 оболелих, а страхује се да би због ниског обухвата вакцинацијом до исте ситуације могло доћи и у другим градовима.

Србија је близу обухвата имунизацијом који пружа потпуну заштиту против епидемије, али он није достигнут. Према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” из 2022. године, планирана имунизација у Републици Србији против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе и обољења изазваних Хемофилусом инфлуенце тип б комбинованом петовалентном вакцином (ДТаП-ИПВ-Хиб) спроведена је са обухватом 91,9%. Циљни обухват вакцинацијом ДТаП-ИПВ-Хиб вакцином у првој години живота од 95% постигнут је на нивоу дванаест округа, а обухват испод 90% региструје се у два округа. Ревакцинација деце у другој години живота истом вакцином реализована је са обухватом од 80,6%. Постигнути обухват ревакцинацијом предшколске деце против дифтерије, тетануса, великог кашља и дечије парализе комбинованом четворовалентном вакцином (ДТаП-ИПВ) износио је 91,3%. Најнижи обухват забележен је у Београдском округу, док је у Војводини обухват 93%.

Велики кашаљ је бактеријско обољење респираторног тракта, чија су најчешћа манифестација упорни, дуготрајни напади кашља. Може утицати на било кога, посебно је опасан за децу млађу од 1 године и старије особе. Захваљујући обавезној вакцинацији, инциденција ове болести је значајно смањена. Али, због ниског обухвата имунизације, можемо и ми бити жртве нове епидемије.

Велики кашаљ (хрипавац, магарећи кашаљ, лат. pеrtussis) је веома заразна респираторна болест коју изазива бактерија Bordеtеlla pеrtussis. Углавном утиче на ларинкс, трахеју и бронхије.

Ову болест карактеришу јаки, загушљиви напади кашља који трају неколико недеља. Прате их оштро  дисање, понекад повраћање и појава тамноплаве коже лица (цијаноза). Дисање се отежава и тело је исцрпљено.

За разлику од других озбиљних бактеријских болести, велики кашаљ се јавља без температуре, осим ако заражена особа не пати од друге, секундарне инфекције.

Пре него што су вакцине биле доступне, велики кашаљ је био један од водећих узрока смрти код новорођенчади и мале деце. Али то још увек није прошлост. Спорадична избијања инфекција се повећава. Широм света, велики кашаљ погађа око 16 милиона људи годишње, а повећана инциденција се примећује у интервалима од 3-4 године.

Период инкубације великог кашља креће се од 7 до 21 дан (у просеку 10 дана) од првог контакта са бактеријом. Болест је дуготрајна, обично траје 6-10 недеља, а њен типичан ток има 3 стадијум: у почетку се манифестује као обична прехлада праћена само благим кашљем, касније се јављају чести и упорни напади кашља, посебно ноћу. У напреднијој фази, напади кашља се јављају чак и током дана.

Понекад, посебно код адолесцената и одраслих, ток може бити нетипичан. Симптом је често само дуготрајан иритирајући кашаљ без других пратећих потешкоћа. Такав облик атипичног клиничког тока назива се абортивним (благим).

Заражени са благим током великог кашља често се крећу међу здравим људима и несвесно шире заразу. Инфекција великог кашља код мале деце и људи старијих од 65 година може имати тежак ток, опасан по живот.

И. Р.