U HRVATSKOJ CEO RAZRED OBOLEO, a ova bolest MOŽE DA SE PROŠIRI I U SRBIJI

Naime, kod troje učenika jedne zagrebačke osnovne škole potvrđen je veliki kašalj, izuzetno zarazna bakterijska bolest.

Navodno je bolest potvrđena i kod nekoliko njihovih kontakata. Nakon što je potvrđen kod više dece u Splitsko-dalmatinskoj županiji, zaraza je stigla i u Zagreb, a ceo razred trenutrno je na antibioticima. U Splitu je trenutno više od 70 obolelih, a strahuje se da bi zbog niskog obuhvata vakcinacijom do iste situacije moglo doći i u drugim gradovima.

Srbija je blizu obuhvata imunizacijom koji pruža potpunu zaštitu protiv epidemije, ali on nije dostignut. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2022. godine, planirana imunizacija u Republici Srbiji protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih Hemofilusom influence tip b kombinovanom petovalentnom vakcinom (DTaP-IPV-Hib) sprovedena je sa obuhvatom 91,9%. Ciljni obuhvat vakcinacijom DTaP-IPV-Hib vakcinom u prvoj godini života od 95% postignut je na nivou dvanaest okruga, a obuhvat ispod 90% registruje se u dva okruga. Revakcinacija dece u drugoj godini života istom vakcinom realizovana je sa obuhvatom od 80,6%. Postignuti obuhvat revakcinacijom predškolske dece protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečije paralize kombinovanom četvorovalentnom vakcinom (DTaP-IPV) iznosio je 91,3%. Najniži obuhvat zabeležen je u Beogradskom okrugu, dok je u Vojvodini obuhvat 93%.

Veliki kašalj je bakterijsko oboljenje respiratornog trakta, čija su najčešća manifestacija uporni, dugotrajni napadi kašlja. Može uticati na bilo koga, posebno je opasan za decu mlađu od 1 godine i starije osobe. Zahvaljujući obaveznoj vakcinaciji, incidencija ove bolesti je značajno smanjena. Ali, zbog niskog obuhvata imunizacije, možemo i mi biti žrtve nove epidemije.

Veliki kašalj (hripavac, magareći kašalj, lat. pertussis) je veoma zarazna respiratorna bolest koju izaziva bakterija Bordetella pertussis. Uglavnom utiče na larinks, traheju i bronhije.

Ovu bolest karakterišu jaki, zagušljivi napadi kašlja koji traju nekoliko nedelja. Prate ih oštro  disanje, ponekad povraćanje i pojava tamnoplave kože lica (cijanoza). Disanje se otežava i telo je iscrpljeno.

Za razliku od drugih ozbiljnih bakterijskih bolesti, veliki kašalj se javlja bez temperature, osim ako zaražena osoba ne pati od druge, sekundarne infekcije.

Pre nego što su vakcine bile dostupne, veliki kašalj je bio jedan od vodećih uzroka smrti kod novorođenčadi i male dece. Ali to još uvek nije prošlost. Sporadična izbijanja infekcija se povećava. Širom sveta, veliki kašalj pogađa oko 16 miliona ljudi godišnje, a povećana incidencija se primećuje u intervalima od 3-4 godine.

Period inkubacije velikog kašlja kreće se od 7 do 21 dan (u proseku 10 dana) od prvog kontakta sa bakterijom. Bolest je dugotrajna, obično traje 6-10 nedelja, a njen tipičan tok ima 3 stadijum: u početku se manifestuje kao obična prehlada praćena samo blagim kašljem, kasnije se javljaju česti i uporni napadi kašlja, posebno noću. U naprednijoj fazi, napadi kašlja se javljaju čak i tokom dana.

Ponekad, posebno kod adolescenata i odraslih, tok može biti netipičan. Simptom je često samo dugotrajan iritirajući kašalj bez drugih pratećih poteškoća. Takav oblik atipičnog kliničkog toka naziva se abortivnim (blagim).

Zaraženi sa blagim tokom velikog kašlja često se kreću među zdravim ljudima i nesvesno šire zarazu. Infekcija velikog kašlja kod male dece i ljudi starijih od 65 godina može imati težak tok, opasan po život.

I. R.