ДВЕ ОСОБЕ У СРБИЈИ УМРЛЕ ПОСЛЕ УБОДА ЗАРАЖЕНОГ КОМАРЦА А ОВО су симптоми који ПАЛЕ АЛАРМ

Док код неких особа све прође без икаквих симптома (80 одсто случајева), код других могу да се појаве симптоми који су врло слични стомачном или вирусу грипа, а у најтежим случајевима последица убода зараженог комарца може да буде упале мозга (енцефалитис) или упала можданица и кичмене мождине (менингитис). Нажалост, могући су и смртни исходи.

Према последњем пресеку Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", који су објавили 16. октобра, а за период од 8. до 14. октобра, на територији Србије до 14. октобра регистровано је укупно 89 аутохтоних случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији.

Пријављени случајеви су са територије Града Београда (22), Јужнобачког (24), Сремског (10), Западнобачког (9), Јужнобанатског (6), Средњобанатског (4), Браничевског (3), Севернобачког (2), Колубарског (2), Мачванског (2), Поморавског (2), Севернобанатског (2) и Нишавског (1) округа. Оболеле особе су мушког (52 случаја) и женског пола (37), старости од 18 до 89 година.

У истом временском периоду пријављена су два смртна исхода која се могу довести у везу са тим обољењем, по један из Јужнобачког и Западнобачког округа.

Иако је лето време када има највише комараца, самим тим и кључна сезона за вирус Западног Нила, све се ипак завршава тек крајем новембра, тако да и даље треба бити веома опрезан. А тренутно је већа шанса да комарца "сретнете" у кући него у природи, бар ових дана док је још хладно (за петак, подсетимо, најављено је максималних 30 степени)

Из ЈКП "Градска чистоћа" у чијој надлежности је и борба са комарцима, кажу да они се сада повлаче у своја станишта где презимљавају, и да се сходно томе, не ради се ни ларвицидни ни адултицидни третман.

"Најчешћа места за презимљавање су подрумске просторије зграда и приватних кућа, грејне подстанице где има влаге и топлоте, дупље дрвећа и слично. С тога, када презимљавају у подрумима кућа или зграда суграђани их могу приметити у својим становима читаву зиму уколико се проблем не реши", кажу у "Чистоћи" и додају да сузбијање кућних форми комараца није у нашој надлежности.

Они додају и да препарати за сузбијање комараца делују на све комарце пођеднако, а док се не анализирају у лабораторији, не могу се ни по чему разликовати заражени и незаражени комарци.

Преношење инфекције на људе и друге животиње најчешће настаје убодом зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица.

У ретким случајевима инфекција може да се пренесе путем трансфузије заражене крви, трансплантацијом ткива и органа и вертикално са мајке на дете (трансплацентарно и током дојења).

Вирус Западног Нила се не преноси међу људима путем контакта.

Овај вирус може да прође без икаквих симптома, међутим, неки симптоми су такви да лако могу да се помешају са обичном прехладом, стомачним или вирусом грипа.

Иначе, симптоми грознице Западног Нила јављају се од 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.

Око 20 одсто заражених особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, што понекада може да буде праћено отоком лимфних жлезда или појавом осипа на кожи груди, леђа или стомака.

Ти симптоми, како наводе из Института, обично пролазе у року од пар дана, мада су забележени случајеви када је обољење трајало и више недеља.

Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести.

Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезоријентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.

Тежа клиничка слика јавља се чешће код особа преко 50 година старости. Присутна хронична обољења, као што су имуносупресија, дијабетес и обољења кардиоваскуларног система, могу да повећају ризик за појаву тежег облика болести.

Против грознице Западног Нила нема специфичне терапије нити вакцине. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља и месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализују.

Како је могуће да толики проценат људи буде заражено, а да то ни не зна, објаснио је инфектолог доктор Дарко Ножић.

Како је појаснио др Ножић, као и код корона вируса или неких других обољења, постоји могућност да се организам сам избори са нападима инфекција.

- Тих 80 одсто заражених у ствари имају антитела. Њих убоде комарац, али се организам избори и они немају никаквих симптома. Због постојања антитела у организму, они се не разболе - појаснио је он.

Врло мали проценат, како је казао, само 1 одсто њих добије тежа обољења, као што је на пример менингитис.

На питање како би оценио тренутну ситуацију у вези са вирусом Западног Нила, др Ножић сматра да она није алармантна, те да се она сада и ближи крају.

- То је летња болест. Када се време промени и захладни, комараца ће бити све мање. На основу активности комараца се и гледа до када ће трајати вирус, вероватно отприлике до краја новембра - нагласио је он.

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:

•      Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.

•      Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.

•      Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.

•      Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.

•      Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.

•      Редукција броја комараца у затвореном простору.

•      По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.

•      Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.

•      Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.

•      У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и суптропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.

•      У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроинвазивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.

(Kurir.rs/Blic)