DVE OSOBE U SRBIJI UMRLE POSLE UBODA ZARAŽENOG KOMARCA A OVO su simptomi koji PALE ALARM

Dok kod nekih osoba sve prođe bez ikakvih simptoma (80 odsto slučajeva), kod drugih mogu da se pojave simptomi koji su vrlo slični stomačnom ili virusu gripa, a u najtežim slučajevima posledica uboda zaraženog komarca može da bude upale mozga (encefalitis) ili upala moždanica i kičmene moždine (meningitis). Nažalost, mogući su i smrtni ishodi.

Prema poslednjem preseku Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koji su objavili 16. oktobra, a za period od 8. do 14. oktobra, na teritoriji Srbije do 14. oktobra registrovano je ukupno 89 autohtonih slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji.

Prijavljeni slučajevi su sa teritorije Grada Beograda (22), Južnobačkog (24), Sremskog (10), Zapadnobačkog (9), Južnobanatskog (6), Srednjobanatskog (4), Braničevskog (3), Severnobačkog (2), Kolubarskog (2), Mačvanskog (2), Pomoravskog (2), Severnobanatskog (2) i Nišavskog (1) okruga. Obolele osobe su muškog (52 slučaja) i ženskog pola (37), starosti od 18 do 89 godina.

U istom vremenskom periodu prijavljena su dva smrtna ishoda koja se mogu dovesti u vezu sa tim oboljenjem, po jedan iz Južnobačkog i Zapadnobačkog okruga.

Iako je leto vreme kada ima najviše komaraca, samim tim i ključna sezona za virus Zapadnog Nila, sve se ipak završava tek krajem novembra, tako da i dalje treba biti veoma oprezan. A trenutno je veća šansa da komarca "sretnete" u kući nego u prirodi, bar ovih dana dok je još hladno (za petak, podsetimo, najavljeno je maksimalnih 30 stepeni)

Iz JKP "Gradska čistoća" u čijoj nadležnosti je i borba sa komarcima, kažu da oni se sada povlače u svoja staništa gde prezimljavaju, i da se shodno tome, ne radi se ni larvicidni ni adulticidni tretman.

"Najčešća mesta za prezimljavanje su podrumske prostorije zgrada i privatnih kuća, grejne podstanice gde ima vlage i toplote, duplje drveća i slično. S toga, kada prezimljavaju u podrumima kuća ili zgrada sugrađani ih mogu primetiti u svojim stanovima čitavu zimu ukoliko se problem ne reši", kažu u "Čistoći" i dodaju da suzbijanje kućnih formi komaraca nije u našoj nadležnosti.

Oni dodaju i da preparati za suzbijanje komaraca deluju na sve komarce pođednako, a dok se ne analiziraju u laboratoriji, ne mogu se ni po čemu razlikovati zaraženi i nezaraženi komarci.

Prenošenje infekcije na ljude i druge životinje najčešće nastaje ubodom zaraženog komarca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ptica.

U retkim slučajevima infekcija može da se prenese putem transfuzije zaražene krvi, transplantacijom tkiva i organa i vertikalno sa majke na dete (transplacentarno i tokom dojenja).

Virus Zapadnog Nila se ne prenosi među ljudima putem kontakta.

Ovaj virus može da prođe bez ikakvih simptoma, međutim, neki simptomi su takvi da lako mogu da se pomešaju sa običnom prehladom, stomačnim ili virusom gripa.

Inače, simptomi groznice Zapadnog Nila javljaju se od 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, što ponekada može da bude praćeno otokom limfnih žlezda ili pojavom osipa na koži grudi, leđa ili stomaka.

Ti simptomi, kako navode iz Instituta, obično prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja.

Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike sa znacima upale mozga (encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (meningitis), odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti.

Tada u kliničkoj slici, pored groznice i glavobolje, dolazi do pojave ukočenosti vrata, stupora, dezorijentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima.

Teža klinička slika javlja se češće kod osoba preko 50 godina starosti. Prisutna hronična oboljenja, kao što su imunosupresija, dijabetes i oboljenja kardiovaskularnog sistema, mogu da povećaju rizik za pojavu težeg oblika bolesti.

Protiv groznice Zapadnog Nila nema specifične terapije niti vakcine. Bolest se obično završava potpunim oporavkom nakon nekoliko nedelja i meseci. U slučaju teže kliničke slike, oboleli se hospitalizuju.

Kako je moguće da toliki procenat ljudi bude zaraženo, a da to ni ne zna, objasnio je infektolog doktor Darko Nožić.

Kako je pojasnio dr Nožić, kao i kod korona virusa ili nekih drugih oboljenja, postoji mogućnost da se organizam sam izbori sa napadima infekcija.

- Tih 80 odsto zaraženih u stvari imaju antitela. Njih ubode komarac, ali se organizam izbori i oni nemaju nikakvih simptoma. Zbog postojanja antitela u organizmu, oni se ne razbole - pojasnio je on.

Vrlo mali procenat, kako je kazao, samo 1 odsto njih dobije teža oboljenja, kao što je na primer meningitis.

Na pitanje kako bi ocenio trenutnu situaciju u vezi sa virusom Zapadnog Nila, dr Nožić smatra da ona nije alarmantna, te da se ona sada i bliži kraju.

- To je letnja bolest. Kada se vreme promeni i zahladni, komaraca će biti sve manje. Na osnovu aktivnosti komaraca se i gleda do kada će trajati virus, verovatno otprilike do kraja novembra - naglasio je on.

U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca i to:

•      Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.

•      Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje.

•      Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

•      Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.

•      Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.

•      Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru.

•      Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

•      Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

•      Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

•      U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i suptropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije.

•      U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinvazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.

(Kurir.rs/Blic)