ТОЛИКО СЕ ХРАНЕ БАЦА, А ТОЛИКО ГЛАДНИХ Ево једно од решења да се овај проблем реши у Србији
Закон о службеним контролама у области хране требало би да буде усвојен следеће године, чија је сврха ефикаснија контрола свих учесника у ланцу производње и олакшавање извоза на страно тржиште, саопштила је Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).
НАЛЕД је, након седнице Савеза за храну и пољопривреду, одржану поводом Светског дана хране, навео да Србија до сада није имала овакав закон, а да је његов главни циљ да се систем надзора усклади са прописима Европске уније и осигура једнак ниво безбедности хране.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Ненад Вујовић оценио је да је храна у Србији безбедна и квалитетна, а да је проценат узорака који су проблематични изузетно низак и да се пре свега односи на погрешно декларисање хране.
Трећина хране се никада не употреби
Према подацима Уједињених нација, једна трећина хране која се произведе у свету, никада се не употреби, због чега је посебан фокус НАЛЕД-а и његовог Савеза за храну и пољопривреду и даље на управљању отпадом од хране, односно како и на који начин да се отпад од хране искористи као ресурс, имајући у виду чињеницу да тренутно више од 99 одсто органског отпада, завршава на депонији.
Једна од препорука НАЛЕД-а и других организација цивилног друштва јесте да се предузму мере превенције, тј. олакша донирање хране која је пред истеком рока.
Подстицати донирање
Директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић рекао је да је један од начина да се компаније стимулишу да донирају вишкове хране укидање ПДВ-а на донације, јер због високих трошкова често одустају од акције.
„То је пракса и у Европској унији, што смо представили Министарству животне средине и Министарству финансија. Недавно је и у Босни и Херцеговини такав закон ступио на снагу и надамо се да ће у том правцу ићи и наше законодавство. На тај начин храна би ишла у хуманитарне сврхе, а паралелно бисмо очистили природу, јер управо је органски отпад главни узрок неконтролисаних пожара на депонијама”, истакао је Крстовић.
Како су порези и акцизе основни извори финансирања државе, неопходно је прво сагледати финансијске ефекте и да ли би се и у којој мери укидање ПДВ-а на донације хране одразило на пореске приходе, наводи се у саопштењу. Шеф Одсека за означавање хране у ресорном Министарству Бранислав Ракетић каже да је безбедност хране једно од најобимнијих законодавних оквира у поглављу 12 преговора са Европском унијом и да се томе мора посветити највише пажње.
Неопходна дигитализација
Важан услов за стварање бољег окружења за пласман безбедне хране остаје процес дигитализације, у коме нове технологије треба да допринесу препознавању опасности у свакој од фаза производње хране и процени њихове штетности по здравље, истиче се у саопштењу.
Како се наводи, досад су нови алати обезбедили транспарентнији и ефикаснији надзор, путем платформи еИнспектор и еАграр, које доприноси ефикаснијој контроли пољопривредних произвођача и усклађености са ветеринарским, фитосанитарним и стандардима заштите животне средине.
Ту је 10 предлога закона отишло на консултације у Бриселу, а шест је још у припреми. Како бисмо укинули ПДВ на донације хране, морамо да извршимо све припремне радње да видимо да ли се то исплати - морамо да утврдимо ко су донатори, ко посредници, ко би били крајњи примаоци и са таквом анализом можемо да преговарамо са Министарством финансија и да кажемо да ли има смисла укинути ПДВ”, изјавио је Ракетић.
Е. Д. Н.
