БРОЈ ИНСЕКАТА ОПРАШИВАЧА ДРАМАТИЧНО ПАДА На удару кафа, какао и лубенице, прети им потпуни НЕСТАНАК
Ризик да ће биљке попут кафе, какаа, лубеница и манга нестати све је већи зато што нестају инсекти који их опрашују, показала је нова студија научника са Универзитетског колеџа Лондона (УЦЛ) и Музеја природне историје из Британије, саопштио је УЦЛ.
Студија објављена у журналу Сциенце Адванцес истраживала је повезаност климатских промена, коришћења земљишта и утицаја на биодиверзитет опрашивача, откривајући велику опасност за опрашивање усева на глобалном нивоу.
У студији су скупљени подаци са 1.507 фарми широм света и направили каталог од 3.080 врста опрашивача, што је показало забрињавајући тренд – комбиновани притисак климатских промена и пољопривредних активности довео је до значајног опадања и броја и разноликости инсеката опрашивача.
Биљке које зависе од животиња да их опрашују чине 75 одсто свих усева. Модел који су направили истраживачи показао је какве су претње за усеве до 2050. године.
- Наше истраживање показује да су тропске биљке у највећем ризику када је реч о усевима и губицима због нестанка опрашивача, углавном због климатских промена и коришћења земљишта. Док су ризици највећи у регионима попут потсахарске Африке, северног дела Јужне Америке и југоисточне Азије, последице би биле глобалне због трговине усева који зависе од опрашивача – рекао је др Џо Милард са Музеја природне историје из Лондона, главни аутор студије.
Као најугроженије биљке навели су кафу, какао, манго и лубенице.
- Како број инсеката опада, тако опада и број усева који од њих зависе. У неким случајевима, усеве је могуће опрашити ручно, али биће потребно више радне снаге и цене ће скочити – рекао је др Милард.
Др Тим Њуболд, професор УЦЛ и коаутор студије, рекао је да климатске промене представљају претњу не само за природно окружење и биодиверзитет, већ да могу да утичу и на људске животе.
- Неопходна је глобална акција за успоравање климатских промена, као и за смањење ширења обрадиве земље, али и заштиту инсеката опрашивача – рекао је он.
Телеграф Наука/УЦЛ news