ЈЕЛЕНА ИЛИЋ О ПЧЕЛАРЕЊУ КАО ЗДРАВОМ СТИЛУ ЖИВОТА: Слатко, а здраво

Није јој жао што пропадају јабуке и крушке, али јој је тужно што нема коме да пренесе пчеларски занат... Дирнута причом ја се понудих. Натовариле смо колица са свим потребним стварима и кренусмо узбрдо тог топлог летњег дана. Мене је обукла по пропису: гумене чизме, чак две јакне, гумене рукавице, све добро заптивено да ме пчеле не би боцнуле, јер није знала како ћу да реагујем... Мислила сам да ћу да скапам од врућине и ако тада нисам умрла – бавићу се пчеларством до краја живота – почела је причу нишка новинарка Јелена Илић, чланица удружења „Топличка епигенија“ и „Здрав живот“ из Зрењанина... Јеленина мисија је да промовише здраве стилове живота пре свега кроз интерактивну едукацију о важности пчела, меда и производа од меда. Но вратимо се на тај почетак...

И како је изгледао тај први сусрет са пчелама?

– Бака Слободанка ме је упутила да одем мало до кошница да стекнем неки осећај. Стадох испред кошнице, а она ме прекори „ко ти је рекао да станеш испред кошнице – то се не ради“! Међутим, нисам се склонила када је отворила кошницу. Питала ме је „шта видим“, а ја сам с одушевљењем одговорлила „пчеле“. Била је то љубав на први поглед! Прво удружење пчелара којем сам приступила је „Топличка епигенија“, председник тог удружења Петар Пековић је на мене много утицао, јер ми је помогао да нађем свој правац у пчеларству када ми је бака Слободанка уступила две кошнице. Његов приступ је био потпуно природан, отворио је кошницу без заштитних рукавица и рекао ми „Јелена ово су твоје пчеле“ и то је било то.

Какав је ваш приступ?

– Бавећи се пчелама упознала сам велику палету различитих људи. Неко ко у себи има љубав ће да води рачуна о сваком сегменту рада с пчелама, док има и оних који гледају да од пчела извуку што више могу. Моје амбиције нису да се обогатим од пчеларства, него да за своју породицу, пријатеље и себе обезбедим квалитетан мед да би живели здравије... Зато гледам да мојим пчелама приступам на што природнији начин. На пример и када користим димилицу, један од основних елемената пчеларског прибора, ја ћу у њу ставити лековиту гљиву труд (лат. Фомес фоментариус) да бих код пчела изазвала што мање стреса. Пчеле ми на свој начин узвраћају – добрим приносима меда.

Шта мислите о урбаном пчеларењу?

– То може да буде путоказ како да неко почне да се бави пчеларством. Спрва сам била баш против тога, јер су градови много загађенији од места на које ми водимо пчеле на испашу. Пријатељица, која ради на факултету заштите на раду, ми је рекла да су они радили истраживања и да пчеле никад у кошницу неће унети нешто што је загађено, тако да тај мед не може да буде штетан. С друге стране пчеле у граду имају разноврснију испашу, зато ми пчелари подстичемо градске власти да саде што различитије биљке. У Београду има оваквих пчелара.

Да ли бисте нам мало дочарали како то изгледа?

– Урбано пчеларење значи постављање кошница на равним крововима зграда или у парковима под одређеним условима и правилима, не може се кошница поставити било где. То је та зелена стаза и може бити пут да друштвено одговорна предузећа дају свој допринос заједници. Зато сам и сама пожелела да се више ангажујем, пре свега на едукацији деце да им покажем да не треба да се плаше пчела и да урбано пчеларење може да повољно утиче на здравље.

Црна, бела и жута чоколада

– На сајмовима меда на које одлазим дечици нудим мед који називам: црна, бела и жута чоколада. Зашто? Приметила сам да родитељи долазе да купе мед, желећи да деци купе нешто што ће поспешити њихово здравље, а деца се склањају са стране, понудим им мед, она не желе ни да га пробају. Питам родитеље „да ли су деца алергична на мед“ а родитељи ми одговарају да нису, него не воле мед! Тада мењам приступ и питам да ли желе да пробају жуту чоколаду, а деци када споменеш чоколаду она одмах мењају став и желе да пробају. Обавезно питам да ли им се свиђа, па ако се неком не свиђа питам „а да ли би пробао белу чоколаду“ – а то је багремов мед и обично се деци свиди – открила нам је Јелена Илић.

Да ли постоји начин да се више прича о меду и пчелама у школама?

– Да, наша удружења већ дужи низ година лобирају за то у Министарству просвете. Но, код нас све иде прилично споро. Ипак, имала сам прилику да о меду и пчелама причам у вртићу. Васпитачице су ме веома подржале тако што су уз помоћ родитеља направиле костиме. Причала сам о меду и пчелицама, а у неком тренутку деца су се костимирала и била пчелице. Заиста је било сјајно и верујте ми, сви смо били одушевљени: деца, васпитачице, родитељи и наравно ја. Донела сам мед, суво воће и коштунице, а деца су научила да постоји много здравија алтернатива производима са шећером. Свима саветујем узмите неколико бадема и кашичицу меда и не једите ништа пар сати, а сутра се понашајте уобичајено. Уочите разлику колико сте имали енергије и како сте се осећали.

Сви ми знамо да је мед здрав, чули смо за лековита својства прополиса, матичне млечи, али шта је перга?

– То је један од најквалитетнијих и најздравијих пчеларских производа. У питању је ферментисани полен који пчеле користе за исхрану.

Постоје разне врсте меда. Који је мед квалитетнији по вама?

– На то питање је тешко одговорити, јер сви ми имамо различите укусе и различите потребе. Имам три ћерке и оне воле различиту врсту меда: најстарија воли багремов и помало ливадски, средња ћерка искључиво багремов, док најмлађа воли шумски. Рецимо, сунцокретов мед спада у јефтиније медове код нас, јер га наш народ мање цени због брже кристализације. Сасвим супротно, у Француској је то један од најскупљих медова, јер садржи витамин Е, а то што кристалише значи да у себи садржи пуно полена што га чини још вреднијим. „Мед“ који се прави од шећера не може да кристалише. Прави мед спада у намирнице које се не могу копирати!

Марина Јабланов Стојановић