АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋ уредница и водитељка емисије „СИГНАЛИ” на РТВ: БЕЗ ТЕШКИХ РЕЧИ И ТАНКИХ ЖИВАЦА!

„Сигнали“ су „бренд наме“ некадашње ТВ НС, сада Покрајинског јавног сервиса, мењали су се аутори и концепт емисије, а ја сам имала ту част да будем најмлађи аутор (млађа и од саме емисије), и да је радим у форми ТВ дебате. Пре две сезоне почели смо да радимо и „Сигнале специјал“, односно, политичке ТВ интервјуе - каже на почетку разговора Александра Поповић, уредница емисије „Сигнали” коју ћемо и у новој сезони традиционално гледати сваког петка од 20.05 часова на Радио-телевизији Војводине. Александра је на почетку новинарске каријере радила као дописница Недељног телеграфа, и дневног листа Политика, али РТВ је њена матична кућа јер је ту прошла све ТВ и радијске формате.

- Још као студенткиња сам почела да радим на Радио Новом Саду, у омладинској редакцији, да би на ТВ НС стигла након аудиције за ТВ лица и то најпре у редакцију „Новосадских разгледница“, наше култне емисије. Била сам водитељка Разгледница и Јутарњег програма, ТВ репортерка, извештавала сам из скупштина, пратила политичке кампање, извештавала са највиших државних посета председника Србија, пратила политичка дешавања у региону... буквално сам све прошла осим уређивања Дневника - каже Александра с осмехом, додајући да ће можда и тај посао „добити пре пензије”.

Емисија „Сигнали” креће нову сезону ове јесени која ће, како се чини, као и зима, бити пуна врелих тема… Које су то теме које нас очекују у првим емисијама?

- Видите да нам је нова сезона почела у атмосфери почетка предизборне кампање. Искрено, нисмо то очекивали, али далеко од тога да смо неспремни јер је много кампања иза нас. Вероватно ћемо планиране теме ускоро морати да прилагодимо актуелним политичким дешавањима, јер ми као јавни сервис имамо јасно дефинисана правила како се ради током предизборне кампање. Извесно је да ћемо морамо да ставимо „на чекање” увођење новог формата, али биће времена и за то, бар ћемо имати додатно време за припрему. Што се самих тема тиче, њих намеће свакодневни живот. Волим да кажем да пратимо сигнале којим смо изложени свакодневно, и са разних страна. Бићемо фокусирани на најактуелније теме и на најважније догађаје, из свих сфера живота, од Новог Сада, преко региона, до светских центара моћи. Могу гледаоцима да обећам да ћемо пратити све сигнале, и да ће моји саговорници имати довољно простора да нам „ољуде” и оне најкомпликованије, да ћемо чути занимљиве предлоге и решења од којих зависи нормалност нашег живота. На почетку нове сезоне анализирали смо политичку ситуацију у земљи, у контексту најаве децембарских избора, али и повећаног безбедносног ризика на Косову и Метохији.

Шта су најважнији састојци доброг ток-шоуа?

- Добри саговорници, пре свега. То је и најзахтевнији, а некада и најтежи део посла – окупити компетентне саговорнике који имају различите ставове, некада су потпуно супротстављени а некада се разликују само у нијансама, али који могу да нам понуде одговоре, и решења која тражимо. Наравно, све то у једној пристојној дебати, без тешких речи и танких живаца. Мени је свака емисија најважнија, и за мене нема мање важне теме, а посебно нема мање важних гостију. Моји гости знају да ће имати професионалан третман, и знају где је граница, да не могу да бирају са ким ће да седе у студију, да не могу да постављају немогуће услове, и да не могу да се мешају у уређивачку политику. РТВ поштује све обавезе које има као Покрајински јавни сервис, посебно у изборним кампањама када се мере и минутажа и свака изговорена реч политичара.

Како замишљате свог просечног гледаоца и шта су његови највећи проблеми и која су то питања на која тражи одговор кроз вашу емисију?

- Нема ту неке превелике филозофије. То су проблеми које и сама осећам, и питања са којима се већина нас свакодневно суочава. Изузетно поштујем гледаоце, сваку сугестију или критику испратим, па чак и оне острашћене коментаре. Нажалост, данас свако себи даје право да на друштвеним мрежама изриче вредносни суд о некој јавној личности, а новинарке су једна од најчешћих мета. Страшно је то што смо као друштво дозволили вређања и омаловажавања у једном имагинарном простору, и што су неке друштвене мреже постале „издувни вентил” разним особама које се крију иза лажних имена и профила. Ја сам против насиља, у сваком облику па и у појавном, и трудим се да о томе што чешће отворено разговарамо. И мислим да је једна отворена, цивилизована дебата у „Сигналима”, ја сам сигнал да смо у стању да разговарамо, без обзира на то што се делимо по буквално сваком питању. Знам, већина гледалаца то поштује и да подржава то што радимо, не у смислу да нам стално аплаудирају већ да људи једноставно цене простојност и професионализам.

За домаћина телевизијског ток-шоа најгора ноћна мора су отказивања гостовања у последњем тренутку. Колико често вам се то дешавало и како решавате те ситуације?

- Али то је буквално ноћна мора. Имали смо разне ситуације, да промаше дан, да буду блокирани, да их заустави нека временска непогода… Срећа, па имамо четири столице, па лакше премостимо такве ситуације. Видите, за госте који долазе из Београда и других делова Србије, сам долазак у Нови Сад изискује доста времена и често озбиљну организацију. А емисија иде уживо. И нема померања термина. Заиста ценим то што су људи спремни да петак вече проведу са гледаоцима РТВ-а.

Да ли су дуели политичких противника постали готово контрапродуктивни и колико је водитељу тешко да умири страсти саговорника?

- Опет се враћам на актуелни тренутак, али заиста је најтеже током кампање. Како се ближи термин избора, тако скаче температура у емисијама. И то је правило. Често ми гости кажу како је другачија атмосфера кад дођу код мене у Нови Сад, како воле „тај неки мир који осећају у Новом Саду”, па им се опет деси да у емисији падну у ватру. Различити људи различито доживљавају страначку борбу, али ја се трудим да у „Сигналима” цивилизовано разговарамо, колико је год то могуће. Не можете избећи то да се неко на некога наљути, па и на мене се често наљуте, па смо имали и сломљених чаша, све у жару дебате, али ништа екстремно. Вероватно има неког утицаја и та „новосадска питома атмосфера”, вероватно и од водитеља нешто зависи, али мислим да је суштина у томе да гости знају да долазе у једну професионалну кући, и да се у тој кући тако и понашају. Данас има свега на медијској сцени, увек је и било, али мислим да новинари морају да чувају професионални дигнитет, и да у разговору са гостима имају нулту дозу навијања и неких личних емоција.

Кажу да су новинари који прате политичке теме дежурни песимисти, како се ви искључујете из тешких тема које обрађујете на свом послу и може ли новинар икада да се искључи?

- Мислим да никада нисам искључена, па чак ни током летње паузе. Можда се само понекад правим да нисам у току. Не могу ово прво да потврдим. Ваљда се привлаче сличне енергије. Имам сјајне другарице новинарке које су врхунски професионалци, врло енергичне и никада „не мраче”. Колеге понекад знају да буду критични.

Видите ли себе у неком другом формату?

- Наравно. И надам се да ћете ускоро моћи и ви то да видите.

Како бисте назвали књигу или филм направљен о вашем животу?

- Вероватно „Сигнали” (осмех).

Снежана Милановић