ALEKSANDRA POPOVIĆ urednica i voditeljka emisije „SIGNALI” na RTV: BEZ TEŠKIH REČI I TANKIH ŽIVACA!

„Signali“ su „brend name“ nekadašnje TV NS, sada Pokrajinskog javnog servisa, menjali su se autori i koncept emisije, a ja sam imala tu čast da budem najmlađi autor (mlađa i od same emisije), i da je radim u formi TV debate. Pre dve sezone počeli smo da radimo i „Signale specijal“, odnosno, političke TV intervjue - kaže na početku razgovora Aleksandra Popović, urednica emisije „Signali” koju ćemo i u novoj sezoni tradicionalno gledati svakog petka od 20.05 časova na Radio-televiziji Vojvodine. Aleksandra je na početku novinarske karijere radila kao dopisnica Nedeljnog telegrafa, i dnevnog lista Politika, ali RTV je njena matična kuća jer je tu prošla sve TV i radijske formate.

- Još kao studentkinja sam počela da radim na Radio Novom Sadu, u omladinskoj redakciji, da bi na TV NS stigla nakon audicije za TV lica i to najpre u redakciju „Novosadskih razglednica“, naše kultne emisije. Bila sam voditeljka Razglednica i Jutarnjeg programa, TV reporterka, izveštavala sam iz skupština, pratila političke kampanje, izveštavala sa najviših državnih poseta predsednika Srbija, pratila politička dešavanja u regionu... bukvalno sam sve prošla osim uređivanja Dnevnika - kaže Aleksandra s osmehom, dodajući da će možda i taj posao „dobiti pre penzije”.

Emisija „Signali” kreće novu sezonu ove jeseni koja će, kako se čini, kao i zima, biti puna vrelih tema… Koje su to teme koje nas očekuju u prvim emisijama?

- Vidite da nam je nova sezona počela u atmosferi početka predizborne kampanje. Iskreno, nismo to očekivali, ali daleko od toga da smo nespremni jer je mnogo kampanja iza nas. Verovatno ćemo planirane teme uskoro morati da prilagodimo aktuelnim političkim dešavanjima, jer mi kao javni servis imamo jasno definisana pravila kako se radi tokom predizborne kampanje. Izvesno je da ćemo moramo da stavimo „na čekanje” uvođenje novog formata, ali biće vremena i za to, bar ćemo imati dodatno vreme za pripremu. Što se samih tema tiče, njih nameće svakodnevni život. Volim da kažem da pratimo signale kojim smo izloženi svakodnevno, i sa raznih strana. Bićemo fokusirani na najaktuelnije teme i na najvažnije događaje, iz svih sfera života, od Novog Sada, preko regiona, do svetskih centara moći. Mogu gledaocima da obećam da ćemo pratiti sve signale, i da će moji sagovornici imati dovoljno prostora da nam „oljude” i one najkomplikovanije, da ćemo čuti zanimljive predloge i rešenja od kojih zavisi normalnost našeg života. Na početku nove sezone analizirali smo političku situaciju u zemlji, u kontekstu najave decembarskih izbora, ali i povećanog bezbednosnog rizika na Kosovu i Metohiji.

Šta su najvažniji sastojci dobrog tok-šoua?

- Dobri sagovornici, pre svega. To je i najzahtevniji, a nekada i najteži deo posla – okupiti kompetentne sagovornike koji imaju različite stavove, nekada su potpuno suprotstavljeni a nekada se razlikuju samo u nijansama, ali koji mogu da nam ponude odgovore, i rešenja koja tražimo. Naravno, sve to u jednoj pristojnoj debati, bez teških reči i tankih živaca. Meni je svaka emisija najvažnija, i za mene nema manje važne teme, a posebno nema manje važnih gostiju. Moji gosti znaju da će imati profesionalan tretman, i znaju gde je granica, da ne mogu da biraju sa kim će da sede u studiju, da ne mogu da postavljaju nemoguće uslove, i da ne mogu da se mešaju u uređivačku politiku. RTV poštuje sve obaveze koje ima kao Pokrajinski javni servis, posebno u izbornim kampanjama kada se mere i minutaža i svaka izgovorena reč političara.

Kako zamišljate svog prosečnog gledaoca i šta su njegovi najveći problemi i koja su to pitanja na koja traži odgovor kroz vašu emisiju?

- Nema tu neke prevelike filozofije. To su problemi koje i sama osećam, i pitanja sa kojima se većina nas svakodnevno suočava. Izuzetno poštujem gledaoce, svaku sugestiju ili kritiku ispratim, pa čak i one ostrašćene komentare. Nažalost, danas svako sebi daje pravo da na društvenim mrežama izriče vrednosni sud o nekoj javnoj ličnosti, a novinarke su jedna od najčešćih meta. Strašno je to što smo kao društvo dozvolili vređanja i omalovažavanja u jednom imaginarnom prostoru, i što su neke društvene mreže postale „izduvni ventil” raznim osobama koje se kriju iza lažnih imena i profila. Ja sam protiv nasilja, u svakom obliku pa i u pojavnom, i trudim se da o tome što češće otvoreno razgovaramo. I mislim da je jedna otvorena, civilizovana debata u „Signalima”, ja sam signal da smo u stanju da razgovaramo, bez obzira na to što se delimo po bukvalno svakom pitanju. Znam, većina gledalaca to poštuje i da podržava to što radimo, ne u smislu da nam stalno aplaudiraju već da ljudi jednostavno cene prostojnost i profesionalizam.

Za domaćina televizijskog tok-šoa najgora noćna mora su otkazivanja gostovanja u poslednjem trenutku. Koliko često vam se to dešavalo i kako rešavate te situacije?

- Ali to je bukvalno noćna mora. Imali smo razne situacije, da promaše dan, da budu blokirani, da ih zaustavi neka vremenska nepogoda… Sreća, pa imamo četiri stolice, pa lakše premostimo takve situacije. Vidite, za goste koji dolaze iz Beograda i drugih delova Srbije, sam dolazak u Novi Sad iziskuje dosta vremena i često ozbiljnu organizaciju. A emisija ide uživo. I nema pomeranja termina. Zaista cenim to što su ljudi spremni da petak veče provedu sa gledaocima RTV-a.

Da li su dueli političkih protivnika postali gotovo kontraproduktivni i koliko je voditelju teško da umiri strasti sagovornika?

- Opet se vraćam na aktuelni trenutak, ali zaista je najteže tokom kampanje. Kako se bliži termin izbora, tako skače temperatura u emisijama. I to je pravilo. Često mi gosti kažu kako je drugačija atmosfera kad dođu kod mene u Novi Sad, kako vole „taj neki mir koji osećaju u Novom Sadu”, pa im se opet desi da u emisiji padnu u vatru. Različiti ljudi različito doživljavaju stranačku borbu, ali ja se trudim da u „Signalima” civilizovano razgovaramo, koliko je god to moguće. Ne možete izbeći to da se neko na nekoga naljuti, pa i na mene se često naljute, pa smo imali i slomljenih čaša, sve u žaru debate, ali ništa ekstremno. Verovatno ima nekog uticaja i ta „novosadska pitoma atmosfera”, verovatno i od voditelja nešto zavisi, ali mislim da je suština u tome da gosti znaju da dolaze u jednu profesionalnu kući, i da se u toj kući tako i ponašaju. Danas ima svega na medijskoj sceni, uvek je i bilo, ali mislim da novinari moraju da čuvaju profesionalni dignitet, i da u razgovoru sa gostima imaju nultu dozu navijanja i nekih ličnih emocija.

Kažu da su novinari koji prate političke teme dežurni pesimisti, kako se vi isključujete iz teških tema koje obrađujete na svom poslu i može li novinar ikada da se isključi?

- Mislim da nikada nisam isključena, pa čak ni tokom letnje pauze. Možda se samo ponekad pravim da nisam u toku. Ne mogu ovo prvo da potvrdim. Valjda se privlače slične energije. Imam sjajne drugarice novinarke koje su vrhunski profesionalci, vrlo energične i nikada „ne mrače”. Kolege ponekad znaju da budu kritični.

Vidite li sebe u nekom drugom formatu?

- Naravno. I nadam se da ćete uskoro moći i vi to da vidite.

Kako biste nazvali knjigu ili film napravljen o vašem životu?

- Verovatno „Signali” (osmeh).

Snežana Milanović