СЕДАМ МЕСЕЦИ ЧЕКАО ЈЕ СТЕФАН ЂОРЂЕВИЋ НОВУ ПРИЛИКУ У ВОШИ, ЧЕКАО И ДОЧЕКАО Докторски, што рече тренер Поповић
После седмомесечне паузе и утакмице са Вождовцем 5. марта, тадашњи Војводинин капитен и члан екипе која је освојила Куп Србије, Стефан Ђорђевић заузео је место у стартној постави тима који је постигао четврту првенствену победу у сезони, другу узастопну.
Одиграо је докторски, како је то приметио тренер Поповић, уз сагласност навијача који су га испратили аплаузима, када је место у саставу, у 77. минуту, препустио Алекси Вукановићу.
– Зажелео сам се игре – коментарисао је Ђорђевић. – Драго ми је да је све добро прошло, јер свако ко је професионално у спорту зна шта значи седам месеци неиграња. Хвала шефу на указаном поверењу и хвала саиграчима, без њих ни ја не бих искочио. Поповић је првог дана препознао како би Војводина требало да изгледа. И он своју идеју форсира. Потребно је време да сви сегменти у игри легну на своје место. Већ је видљиво то што је замислио, мада је најпре морао да ресетује постојеће стање, да наново крене и да убеди и играче и навијаче у исправност сопствене визије. Његов рукопис је био препознатљив у победи против ИМТ-а. Биће то све боље, из утакмице у утакмицу.
Била је то најбоља партија у пола белом, пола у црвеном, ове јесени. Коначно је реализовано све, или готово све, што је договорено и на тренинзима увежбавано. Најважније је да је екипа потврдила то што је на prеthodnoj утакмици поставила као основ за нови смер кретања Вошине композиције.
– За потпуни утисак недостаје нам још једино значајни проценат реализације створених шанси – сагласан је наш саговорник. - Отелимо се док не постигнемо гол, а шансе се ређају једна за другом. С друге стране, опет смо из полушансе примили гол у моментима када је само требало да полувреме приведемо крају. Имали смо резултат, али ето... Ипак, све је постављено на своје место у другом полувремену. Вредела је она шок завршница са позитивним исходом против Јавора, вредела је и ова победа која је била логичан наставак тимског рада. Мишљења сам да и на тешком гостовању у Новом Пазару имамо шансу да низ учврстимо и у победничком расположењу дочекамо првенствену паузу.
Терен јесте једино мерило свему у фудбалу. Квалитет и величину нашег саговорника измерио је у складу са величином каријере коју је градио и изградио играјући још у Спартаку, Црвеној звезди, Радничком, Катанији и Потенци... На крају, како је и тренер Поповић за њега рекао да „тако Бог награди свакога ко добро ради, докторски“. О минулих седам месеци није желео.
– То је завршена прича – чврст је у ставу Ђорђевић. – Да ми јесте било тешко, заиста јесте. Али, када се сетим шта је све Новак Ђоковић морао да издржи... Мој став је да је клуб изнад свега. Сви ми долазимо и пролазимо, Војводина остаје. Ту сам за лоптом потрчао, ту ћу и каријеру да завршим. И мој син Вукан, коме је сада безмало 10 месеци, први корак начинио је на трави Карађорђа, у садржају манифестације „Вошин породични дан“. Ништа лепше од сазнања да, када једном одете, иза себе оставите нешто по чему ће људи да вас памте.
У сећању Вошиних поштовалаца остаће упамћен као играч који увек даје све од себе и никада не одустаје. Све у складу са принципима на којима инсистира и тренер Ранко Поповић и на чему почива сва фудбалска доктрина, заснована на тимском раду колектива. Воша не мора увек да победи, али увек мора да остави утисак да је сваки њен играч „оставио срце на терену“.
Л. Бакмаз