ЗАРАДУ ИЗЈЕДНАЧИТИ С ПРОСЕЧНОМ Захтеви просветних радника Влади Републике Србије
Представници четири репрезентативна синдиката просветних радника предали су Влади Србије своје захтеве, након протеста одржаног у уторак, у Београду.
Просветари траже да се зарада запослених у образовању изједначи са просечном зарадом у Србији и изради Стратегија за повећање у наредном периоду, као и да се одмах, у складу са договором са Министарством просвете, повећа додатак одељенским старешинама. Један од захтева је и да се смањи обим педагошке администрације у школама. По речима представника синдиката, у школама је настава била редовна.
Синдикат образовања Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност“, Унија синдиката просветних радника Србије и Синдикат радника у просвети Србије траже да се зараде запослених у образовању одмах изједначе са просечном зарадом у Србији и изради Стратегија за повећање у наредном периоду.
Потпредседник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Славко Дерењ рекао је да се на Београдском универзитету на конкурс за пријем студената пријавило седам кандидата за наставника хемије, 13 кандидата за наставника математике, а за наставника физике само један кандидат.
Он је нагласио да су свуда по Србији празне или полупразне катедре за наставне смерове. Дерењ је рекао да млади не желе да раде у просвети због малих зарада, пренела је РТС.
„Када се млад човек после мастер студија запосли у образовању његова основна зарада у 2023. години износиће 76.069 динара или 88 одсто просечне зараде у Србији“, истакао је Дерењ.
Представник Уније синдиката просветних радника Србије Милош Мрдак рекао је да су опет дошли пред зграду Владе, „испред њиховог зида плача“.
Представница Синдиката образовања Србије Марина Миленковић рекла је да су запослени у високом образовању дискриминисани, јер се у Закону наводи да је делатност високог образовања приоритет Републике Србије, а у исто време је основица за обрачун плата на факултетима нижа него основица у средњим и основним школама.
Она је рекла да запослени на факултетима до петог степена образовања немају ни минималну зараду, већ факултети дотирају из сопствених прихода да би исплатили минималце.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић примила је prеthodno у понедељак делегацију репрезентативних синдиката у просвети, са којима је разговарала о њиховим захтевима за унапређење услова рада у образовном систему.
Брнабић је напоменула да је, између осталог, од септембра дошло до повећања плата за 5,5 одсто, односно у јануару за 10 одсто. Са овим повећањем, плата просветних радника дуплирана је у последњих 11 година и оно показује тренд раста који планирамо да наставимо, рекла је Брнабић, додавши да се заједничким радом може доћи до просечне плате какву и очекујемо, јер је просвета кључ једног успешног друштва. Премијерка је рекла да ће почетна плата наставника од јануара 2024. године бити 86.681 динар.
На састанку је договорено да се уради пројекција по којој би почетна плата у просвети достигла ниво просечне зараде у Републици Србији, саопштено је из Владе Србије
Представник Синдиката радника у просвети Србије Небојша Лазић тражио је од Владе Србије да се за vannastavno особље у просвети које има трећи, четврти или пети степен образовања, што хитније коригује коефицијент за исплату зарада, јер се то одлаже већ 12 година.
Представница Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Сузана Лазаревић рекла је да се на запослене у вртићима гледа као на „трошак, а не као на инвестицију у будућност“.
Она је рекла да би, поред осталог, запослени у вртићима требало да буду плаћени у складу са школском спремом и да се поштују законски нормативи о броју деце у групи.
Р. Д.