СВЕГА ИМА ТО ИСТИНА Војвођанска равница непрегледна лечи и душу и тело (ФОТО)
Данас се широм света обележава Светски дан туризма. Светска туристичка организација је 1979. године установила 27. септембар као Светски дан туризма јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен Статут те организације. Обележава се с циљем развијања свести међународне заједнице о важности туризма и његових култруних, друштвених, политичких и економских вредности. Ове године у фокусу је тема " Туризам и зелена улагања".
Путовања обогаћују живот, извор су задовољства и одмор од свкодневних обавеза. Током путовања ужива се у лепотама природе, стичу се нова искуства, успомене, упознају се нови предели, пријатељи, обичаји... Ово је прилика да представимо туристичку понуду Војводине, њено богатство различитости и непрегледне лепоте, које лече душу и тело и доприносе томе да војвођанска равница заузима све важније место на туристичким мапама.
...Тамо где се чују језици разни, а сви се разумеју, тамо где звук тамбуре лечи ране ил весели, тамо где реке, језера и канали мију обале равнице, а Фрушка гора и Вршачке планине крију лепоте многе, богата историја учи нова поколења, манастири нуде спокој и мир, а трпеза шаролика нахрани све путнике намернике у дебелом хладу салаша... тамо је Војводина. Нуди сваком добродошлицу, зове на дружење, истраживање, одмор и никог не оставља равнодушним.
У Војводини живи готово два милиона становника, скоро 30 националних заједница, док је шест језика у службеној употреби, што је чини посебном туристичком дестинацијом у региону. Сви народи који су живели или још увек живе овде оставили су неизбрисив траг у домену културе, гастрономије, традиције и обичаја. Из године у годину, природне лепоту и све посебности равнице упознаје све више туриста, како из Србије, тако и из целог света. У Војводину гости стижу како би уживали у природним лепотама крај река, језера, пешачили или обилазили манастире на Фрушкој гори, походили војвођанске дворце, чарде, тврђаве, резервате природе, да би се лечили у бањама, на салашима одмарали уз богату трпезу и лепу музику, а војвођанска равница дестинација је и бројним риболовцима и ловцима. Познато је да се широм Војводине организују бројне културне, гастрономске и спортске манифестације, које су увек добро посећене. Процењује се да има 1.800 манифестација у току једне године, које свака са својом традицијом, јединственошћу и наслеђем богате шаролику понуду равнице и осликавају то јединствено богатство различитости Војводине.
Нови Сад - административни и културни центар Војводине, добро је познат као домаћин Егзита, највећег музичког фестивала у југоисточној Европи и Међународног пољопривредног сајма, највеће смотре аграра у региону, као и многих других манифестација. То је град музеја, позоришта, фестивала, алтернативне сцене и програма који проистичу из титуле Европске престонице културе 2022. Стога све више туриста борави у Новом Саду, али се многи опредељују да посете и Суботицу, Сомбор, Зрењанин, Вршац, Кикинду, Панчево, Руму, Сремску Митровицу и Сремске Карловце, јер свака од ових вароши нуди једиствену архитектуру, наслеђе, историјску и културну баштину, свака од њих има неки свој, лалошки ритам.
Тањир ђаконија пун
Ко у Војводину дође - гладан бити неће. Бројни специјалитети по којима је наша регија позната такође су део мултиетичности и суживота бројних народа. Гости се рано дочекују уз ракијицу и фруштук - доручак, те се на тањиру нађу шунка, сланина, има ту и паорских чварака, шваргле, кулена, кобасица, сирева разних... Да се домаћин не постиди, нуди се гибаница са сиром и проја. Кад се поседи, поприча, следи ручак - супа домаћинска са ринфлајшем - куваним месом из супе, које се једе с реном или се спрема сос - од парадајза или вишања, а онда следи месо печено, ћушпајз - укусно вариво од поврћа, салате разне... Ако супе нема, има чорбе од поврћа, гулаша или паприкаша, мање или више љутог, како ко воли. На крају да се свако заслади има крофни, гомбоца или ти кнедли са шљивама или кајсијама, бундеваре, штрудли са маком, орасима и вишњама, пита и кремпита.
У експанзији је и сеоски, односно рурални туризам, те је због здраве, органске хране, често нетакнуте природе, мира и приватности у аутентичном амбијенту и дружења са мештанима, избор многим туристима за одличан одмор. Госте дочекују и бројна етно-села и етно комплекси (Тигањица, Засавица, етно-села у Врднику, етно-куће у Марадику, Черевићу, Бачком Моноштору, Велебиту, Сиригу, Мокрину, Гргуревцима, салаши на Ченеју).
Здравствени и бањски туризам се заснива на потенцијалима термоминералних вода које поседују квалитет и разноврстност, а које се експлоатишу и користе на више од двадесет локалитета, укључујући бање, лечилишта, базене и купатила од локалног значаја. Тако туристи радо бораве у бањама Врдник, Кањижа, Јунаковић, Русанда и Сланкамен. Гости из свих крајева долазе с намером да што више времена проведу у природи, те су све посећенија природна добра - Горње Подунавље, Ковиљско-петроварадински рит, Делиблатска пешчара, Обедска и Царска бара, Горње Потисје, Доње Потисје... Уз такозвани еко-туризам, развија се и циклотуризам, а бројни туристи стижу бициклима и тако успевају да обиђу многа места (Дунавска бициклистичка рута Еуро Вело 6 - од Бачког Брега до Новог Сада и даље према Србији постоје трасе уређених бици-стаза на овој траси).
Винске туре
У Војводини је све популарнији вински туризам, радо гости одлазе до Суботичке пешчаре (позната вина са песка), Фрушке горе (фрушкогорско виногорје) и до Вршца зарад јединствених вина. Туре обухватају обиласке винских подрума и разне манифестације организоване поводом бербе грожђа.
Уз то, познато је да се на северу Србије пеку и с ужитком пију ракије од дуње, брескве, кајсије ...
Пространа равница богата је и прелепим и чистим језерима, на којима одмор, уместо на мору, проводе бројни туристи. Добро позната и веома посећена су Белоцркванска језера, којих има седам. Различите су дубине, а богату угоститељску понуду и сређену плажу има Главно или Градско језеро и Врачевгајско, и ту свако пронађе кутак за себе. Зобнатичко језеро важи за најчистије језеро у Војводини, а налази се поред Бачке Тополе и честа је дестинација туристима, посебно током лета, јер има лепу плажу, спортске терене... Код Зрењанина је купалиште "Пескара" које већ дуги низ година грађани користе за купање и рекреацију. Шатриначко језеро се налази у близини Руме и важи за омиљену дестинацију житеља Срема, али и других туриста јер има сређену плажу, леп хлад, тушеве... Бешеновачко језеро или језеро Бели Камен се налази у близини села Бешеново на Фрушкој гори и, мада званично није за купање, тамо освежење налази све више туриста, а из године у годину је све сређеније.
Посебна прича је Палићко језеро, које се налази у близини Суботице. То је највеће језеро у Србији настало природним, али купање није дозвољено због загађености. И поред тога, то је једна од најпосећенијих дестинација у Војводини јер има одличну туристичку понуду, сређено шеталиште, бројне ресторане, виле, хотеле, као и салаше са одличном гастрономском понудом. Ту је и чувени Водоторањ који представаља и улаз у „Велики парк“, један од најлепших паркова у Србији изграђен у енглеском стилу. У њему се налази и Летња позорница. На Палићу се одржавају и бројне културне манифестације, међу којима је надалеко познат Фестивал европског филма. У популарном Зоолошком врту се може видети скоро 70 животињских врста, а због уређеног зеленила представља и својеврсну ботаничку башту, те заиста представља одличну дестинацију за породични провод.
Ловцима су на располагању бројна ловишта, којима у већини газдују ЈП „Војводинашуме“ и Војска Србије, а пецароши имају на располагању риболовна подручја на највећим рекама - Дунаву, Сави, Тиси и Тамишу. Богатство ре?них водотокова утицало је на развој спортског риболовног, али и наутичког туризма, а забележен је пораст броја туриста који долазе баш ради те две врсте туризма.
А. Брзак